Sigurno je da njegovo ime snažno zvuči u Libiji, ali za početak njegova kandidatura za predsednika mora da bude prihvaćena. Njegova kandidatura nije ni neočekivana, niti iznenađujuća, navodi novinar i bivši srpski ambasador u Egiptu Dragan Bisenić. Kandidaturu je Gadafi gotovo otvoreno najavio jula ove godine u intervjuu Nujork tajmsu, kada je, posle dugo vremena, odlučio da govori za medije.
Saif el Islam Gadafi
© AFP 2023 / STRINGER
U samoj Libiji, o njegovom povratku na političku scenu govori se još otkako je oslobođen iz zatvora u južnom libijskom gradu Zintanu 2017. Godinu dana kasnije njegov povratak u politiku najavila je progadafijevska partija Narodni front Libije.
Koliko je Gadafijev sin još uvek značajan politički faktor
Koliko Saif još uvek predstavlja značajan politički faktor koji bi mogao da postigne uspeh na talasu nostalgije za vremenima ekonomskog blagostanja i sigurnosti koje je vladalo u doba njegovog oca, teško je reći, smatra Bisenić.
„Saif el Islam Gadafi je deset godina odsutan iz političkog života i iz javnosti. U nekim svojim izjavama on govori verovatno i sam svestan tih ograničenja – govori da sa ljudima treba lagano uspostavljati kontakt, odnosno da to treba postepeno da ide. Njegova ambicija je da obnovi Zeleni pokret svog oca – organizaciju koja je stajala iza Gadafijeve vlasti. Nesumnjivo da postoje uslovi koji u sadašnjoj Libiji mogu da proizvedu snažnu nostalgiju i verovanje da Gadafijev sin može da dovede do ponovnog ujedinjenja i prosperiteta. Saif el Islam Gadafi sigurno na to i igra“, objašnjava on.
Ipak, saznanja o tome kakve su Saifove šanse na izborima, limitirana su. Jedno istraživanje javnog mnenja, inače prava retkost u Libiji, pokazuje da on uživa 58 odsto podrške u jednom od libijskih regiona. To pokazuje da je njegovo ime veoma zvučno, dodaje naš sagovornik.
„Na drugoj strani, postoje i međunarodni akteri koji su uključeni u libijsku krizu i za koje se veruje da bi mogli da podrže kandidaturu Saifa el Gadafija. Ona bi u tom smislu bila mnogo uverljivija i snažnija. Tu se, pre svega, misli na susedni Egipat i na Ujedinjene Arapske Emirate, koji se nalaze na istoj političkoj strani sa njim“, konstatuje Bisenić.
U trci za predsednika, po svemu sudeći, učestvovaće i feldmaršal Halifa el Haftar, koji upravlja istokom zemlje, kao i predsednik Vlade nacionalnog jedinstva sa sedištem u Tripoliju, Abdulhamid Dbeibah. Svaka od tih kandidatura sa sobom nosi određenu teritoriju. Gadafijevom bazom može se smatrati južni deo zemlje sa centrom u Zintanu.
„Taj južni deo zemlje nije toliko naseljen. Međutim, ono po čemu je poznat jeste da je Zintan mesto odakle potiču najbolji libijski vojnici. To govori o tome da su ti ljudi veoma dobro organizovani i da njihov uticaj prevazilazi njihov broj. U tom smislu, Gadafi može da bude jedan od zvučnih kandidata na izborima, međutim, pitanje je koliko će imati prostora da deluje na celoj teritoriji Libije“, navodi Bisenić
O limitiranosti Saifovog političkog delovanja dobro govori i primer da je vođa jedne od libijskih frakcija pre nekoliko godina ucenio njegovu glavu na 30 miliona dolara, dodaje on.
Podnošenje kandidature tek prvi korak
Podnošenjem dokumenata za kandidaturu, Saif el Islam Gadafi načinio je tek prvi korak ka izborima. Njegova kandidatura, ističe Bisenić, mora da prođe pravnu proceduru, da se prihvati i da se odobri. Pojedina ministarstva u Tripoliju, a među njima i libijski vojni tužilac, već su uložila prigovor na njegovu kandidaturu.
„Teško je reći da li će se Gadafi uopšte pojaviti na izborima kao kandidat, tim pre što i sve druge frakcije takođe osporavaju različite aspekte tih izbora. Prošlog petka je u Parizu održana velika međunarodna konferencija koja je zapretila sankcijama svima onima koji budu onemogućavali, otežavali ili osporavali ove izbore“, kaže Bisenić.
Druga prepreka je optužnica pred Međunarodnim krivičnim sudom, zbog navodnih zločina protiv čovečnosti tokom građanskog rata u Libiji 2011.
Saif el Islam Gadafi
© AFP 2023 / MAHMUD TURKIA
Rođen kao drugi sin libijskog vođe Moamera el Gadafija, Saif je uvek bio viđen za naslednika svog oca. Obrazovan u Tripoliju i Londonu, do 2011. bio je predstavljan kao čovek koji će Libiju reformisati u pravcu demokratskih vrednosti. Bio je rado viđen gost zapadnih političkih krugova i mondenskog sveta. Gostila ga je britanska kraljevska porodica i baron Jakob Rotšild, a na proslavi njegovog 37. rođendana u Crnoj Gori 2009, među zvanicama su se nalazili Oleg Deripaska i princ Albert od Monaka.
Vodio je humanitarnu organizaciju, zalagao se za jačanje ljudskih prava, bavio se umetnošću – njegova izložba pod nazivom „Pustinja nikada ne spava“ obišla je svet. Igrao je značajnu ulogu i u diplomatiji – njegovim posredovanjem, postignut je mir između filipinske vlade i islamskih pobunjenika iz Oslobodilačkog pokreta Moro. Uz to, u ime svog oca, postigao je sporazum između Libije i Italije, kao i sporazum sa SAD.
U prvoj deceniji XXI veka bio je veoma kritičan prema politici svog oca, a 2008, kako se spekulisalo, zbog neslaganja sa njim, povukao iz politike, što je izazvalo masovne proteste na ulicama libijskih gradova.
Međutim, sa „Arapskim prolećem“ došao je pad porodice Gadafi, pa i Saifa. Novembra 2011. zarobila ga je milicija u Zintanu i u zatočeništvu je ostao do 2017. (iako je 2015. osuđen na smrt). Oslobođen je 2017.
Nakon izlaska iz zatvora retko je davao izjave i nije se pojavljivao u javnosti. U kancelarije centralne izborne komisije došao je obučen u tradicionalnu odeću, sa dugom sedom bradom. Izbori u Libiji zakazani su za 24. decembar.