Prema njegovim rečima, „koncept koalicija koje se ujedinjuju oko nauke, bezbednosti, vrednosti, finansija, diplomatije i pre svega ljudi, treba da bude u osnovi onoga što Globalna Britanija radi”. Međutim, „neke zemlje“ neće krenuti ka demokratiji slobodnog tržišta, dodao je on.
„Trebalo bi da imamo veze sa tim i da se nosimo sa tim, moramo imati maksimalno prijateljske i pragmatične odnose. Ali, posledica toga je što sve bliže sarađujemo sa onima koji dele naše vrednosti i želje. Stoga kada govorimo da podržavamo suverenitet i integritet Ukrajine, nije iz razloga što želimo da budemo neprijateljski nastrojeni prema Rusiji, ili jer želimo da na neki strateški način okružimo ili potkopamo tu veliku zemlju. To je zbog toga što smo privrženi demokratiji i slobodi koju sada dele na ogromnoj teritoriji evropskog kontinenta“, objasnio je premijer Britanije.
Džonson je apelovao da se ne zaboravi da je „upravo ruska krv omogućila pobedu nad nacizmom“.
Istovremeno, rekao je da smatra da će se Evropa uskoro naći pred izborom.
„Takođe se nadamo da će naši prijatelji možda shvatiti da će uskoro morati da se opredele između usmeravanja sve većeg broja ruskih ugljovodonika u džinovske nove gasovode ili zaštite Ukrajine, mira i stabilnosti“, ocenio je Džonson.
Premijer se osvrnuo i na situaciju sa migrantima na granici između Belorusije i Poljske, ističući da je London brzo reagovao kada je Varšava zatražila „pomoć da se izbori sa izmišljenom krizom na granici sa Belorusijom“.
Kakve se namere kriju iza iznenadnog podizanja tenzija između NATO-a i Rusije i zaoštravanja na ukrajinskom frontu u emisiji „Novi sputnjik poredak“ analiziraju vojni analitičar Ljuban Karan i Đuro Bilbija, urednik portala „Fakti“: