Među novim tipovima naoružanja nalazi se samohodno artiljerijsko oružje kalibra 152 milimetara „Malva“, samohodni artiljerijski kompleks „Floks“ kalibra 120 milimetara i mobilni minobacač „Drok“ kalibra 82 milimetara. Svi ovi sistemi naoružanja prave se po narudžbini Ministarstva odbrane i uskoro će proći testiranja. Prema mišljenju stručnjaka, s tim naoružanjem u arsenalu kopnenih jedinica na Artiku biće ojačan odbrambeni potencijal Rusije.
Kako kažu u Ministarstvu odbrane, nedavno su kopnene trupe pojačane nabavkom reaktivnih sistema baražne paljbe srednjeg kalibra „Tornado G“ ( modernizovani „Grad“), naprednih samohodnih haubica „Msta S“ kalibra 152 milimetara i mobilnih protivtenkovskih raketnih kompleksa „Hrizantema S“.
„Tornado-G“ ima GPS sistem, što ga čini preciznijim
© Sputnik / Irina Ilicheva
Izviđačke artiljerijske jedinice su opremljene radarskim sistemima za izviđanje vatrenih položaja „Zoopark-1M“, radarskim stanicama „Aistenok“, automatizovanim zvučno-termičkim i zvučno-metričkim kompleksima za artiljerijsko izviđanje, preciziraju u vojnom resoru.
Čitav spektar oružja
Prema informacijama ruskog Ministarstva odbrane, logika razvoja arktičke grupacije Oružanih snaga Rusije uzima u obzir aktuelne vojne pretnje, uključujući povećanje broja vojnih trupa zapadnih država u visokim geografskim širinama. Ruska vojska ne isključuje mogućnost provokacija, sabotaža i agresije od strane SAD i njenih saveznika na Arktiku.
Severna flota je odgovorna za odbranu i bezbednost ruskog Arktika. U aprilu ove godine u njenoj strukturi formiran je 14. vojni korpus, čiji broj, pretpostavlja se, može dostići čak nekoliko desetina hiljada vojnika.
U prvoj polovini septembra jedinice 14. korpusa kopnenih trupa izvele su veliku vežbu na poluostrvu Kola. Njegov scenario predviđao je suprotstavljanje i razbijanje kopnenih grupacija i pomorskog desanta protivničkih snaga koje bi pokušale invaziju na ruski Arktik.
Na manevrima su uvežbavani načini izvođenja odbrane u odgovoru na udar protivnika, koji bi pokušao da pređe u ofanzivu. Takođe, vojnici su uspešno izvršili zadatke opkoljavanja i eliminisanja uslovnog agresora. Kako je saopštila pres služba Severne flote, tokom vežbe korišćena su „savremena sredstva oružane borbe“.
Vojni komentator Viktor Baranec, u razgovoru za RT, ukazao je na važnost obnove vojne opreme kopnenih jedinica Severne flote. Upravo u te svrhe, prema rečima stručnjaka, unapređuju se postojeći udarni sistemi i razvijaju novi tipovi naoružanja, uključujući „Malvu“, „Floks“ i „Drok“.„Rusija se dosta ozbiljno trudi da ima čitav spektar naoružanja neophodnog za zaštitu Arktika, to se takođe odnosi na opremanje kopnenih trupa novom opremom“, izjavio je Baranec.
Samohodno vozilo Malva
© CNII "Burevestnik"
Razvoj artiljerijskih samohotki „Malva“, „Floks“ i „Drok“ vrši se po narudžbini Ministarstva odbrane Ruske Federacije u okviru kompleksa testiranja i konstruktorskih aktivnosti pod nazivom „Nabrosak“ (Skica). Za njihov razvoj zadužen je Centralni naučno-istraživački institut „Burevesnik“ iz Nižnjeg Novgoroda.
Ovi artiljerijski kompleksi i niz drugih tipova vojne tehnike prikazani su u junu na poligonu Smolino (oblast Nižnjeg Novgoroda) kada su visoko ocenjene mogućnosti novih modela ruske odbrambene industrije.
„Tehnika koja se razvija u celini gledano ispunjava savremene zahteve, a očekuje se da će je jedinice dobiti u najskorijoj perspektivi. Prikazani modeli premašuju postojeće u nizu osnovnih taktičko-tehničkih karakteristika“, izjavio je tada zamenik ministra odbrane Aleksej Krivoručko.
„Malva“ je haubica 2A64, koja je montirana na terensku šasiju sa bazom 6010-027 i rasporedom točkova 8x8. Samohotka je opremljena istim artiljerijskim oruđem kao i ruski samohodni top „Msta-S“. Domet gađanja „Malve“ je 24,5 kilometara, dok borbeni komplet čini 30 punjenja, brzina vatre je sedam hitaca u minuti, a masa uz potpuno opterećenje iznosi 32 tone.
Ranije su u SSSR-u i Rusiji samohotke velikih kalibra praktično nisu proizvodile. Zato je „Malva“ netipičan artiljerijski sistem za ruske oružane snage. Zbog svog neobičnog izgleda „Malva“ je u medijima dobila nadimak „haubica-kabriolet“.
Do kraja ove godine prototip „Malve” trebalo bi da završi prijemna testiranja, a zatim da ide na državna, čiji će uspešan završetak omogućiti da ovo oružje bude uvršteno u naoružanje.
Vojni stručnjak Aleksej Hlopatov objašnjava da šasija na točkovima daje „Malvi“ niz prednosti na Artiku. Konkretno, relativno skromni gabariti i težina omogućavaju da ovo vozilo transportuju teški vojno-transportni avioni Vazduhoplovno-kosmičkih snaga. Ovaj kvalitet je od velikog značaja s obzirom na ogromnu veličinu ruske teritorije, objasnio je analitičar.
Ruski arktički samohodni artiljerijski top „Magnolija“
© Foto : Burevestnik Central Scientific Research Institute
„U poređenju sa guseničnim modelima, točkovi kod artiljerijskih samohotki imaju bolju mogućnost manevrisanja, lakše se remontuju i koriste. Geografski gledano, tehnika točkova takođe je važna pošto karakter savremenih konflikata diktira potrebu da se bude spreman za realizaciju ekspedicionih zadataka, odnosno za prebacivanje vojske i tehnike na velika rastojanja“, navodi Hlopotov.
Tehnika za izuzetno niske temperature
Osim „Malve“, u završnoj fazi testiranja je i domaća samohotka „Floks“. Njena serijska proizvodnja biće uspostavljena u pogonima fabrike „Uralvagonzavoda“ nakon završetka državnih testiranja krajem sledeće ili početkom 2023.godine.
Model „Floks“ nastao je na bazi oklopljene modifikacije kamiona „Ural-4320“ koji ima pogon na šest točkova.
U kalibru sličnom „Floksu“, ruska industrija razvija samohodni artiljerijski sistem „Magnolija“. Postavljen je na guseničnu platformu i prilagođen za rad na teškim terenima, uključujući Arktik.
Model „Magnolija“ je borbeno oružje sa poluautomatskim topom kalibra 120 milimetara 2A80. Prevozi se pomoću guseničarskog terenskog vozila DT-10PM „Vitjaz” sa dizel motorom od 800 konjskih snaga.
Dizajn kupole borbenog pododseka „Magnolije“ omogućava kružno horizontalno navođenje i podizanje topa pod uglom od -5 ° do + 80°. Ovaj model može da ispaljuje visokoeksplozivne fragmentacione projektile na udaljenosti do 8,5 km i navođenu municiju na udaljenosti do 10 kilometara. Brzina vatre kod ove samohotke je deset hitaca u minuti, a borbeni komplet sadrži 80 projektila.
Iz klase minobacačkog naoružanja, arktičke kopnene jedinice uskoro bi trebalo da dobiju mobilni kompleks 2S41 „Drok“. Karakteristika ove vrste tehnike je u tome što su konstruktori „Burevestnika“ na najnovije oklopno vozilo „Tajfun VDV“ ugradili borbeni modul sa topom kalibra 82 milimetara.
„Drok“ je u sposoban da gađa mete na udaljenosti do 6 kilometara. Punjenje i usmeravanje oružja vrši posada unutar vozila. Ukoliko je potrebno, vojno osoblje može demontirati minobacač i gađaju neposredno sa kopna.
Samohodni minobacač "Drok" kalibra 82mm na bazi oklopnog vozila "Tajfun" na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu "Armija 2019"
© Sputnik / Mihail Voskresenskiй
/ „Novo visokomobilno artiljerijsko oružje desantnih jedinica moći će da puca iz borbenog odeljenja vozila koristeći obične mine i nove koje imaju povećani domet gađanja, a predviđena je mogućnost i iznošenja minobacača i pucanja neposredno s poligona“, pojašnjava Ministarstvo odbrane.
Prema rečima Viktora Baraneca, ruski stručnjaci pri razvoju novih artiljerijskih i minobacačkih sistema uzimaju u obzir činjenicu da borbena dejstva na velikim geografskim širinama imaju niz važnih specifičnosti.
„Na ekstremno niskim temperaturama artiljerija funkcioniše drugačije nego obično. Ovde nam treba i drukčiji barut, i drukčiji nišanski sistemi. Ali mislim da sve to uzimaju u obzir naši inženjeri i konstruktori koji privode kraju rad na čitavom nizu artiljerskih oruđa za potrebe ruske arktičke grupacije“, zaključuje Baranec.