Sednica makedonskog parlamenta, Sobranja, koja je trebalo da počne kasno sinoć, zapravo nije ni održana – predsednik Sobranja Talat Džaferi samo je konstatovao da zbog nedostatka kvoruma dnevni red ne može da bude usvojen, te da sednica stoga ne može da bude održana. Jedan poslanik falio je opoziciji da izglasa nepoverenje vladi, međutim, poslanik Bese Kastriot Redžepi nestao je u toku dana.
Ni Redžepi, ni članovi njegove porodice nisu bili dostupni više od 24 sata, objašnjava Zoran Stoilković, poslanik Sobranja i predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji i dodaje da je Redžepi bio jedan od najglasnijih protivnika vlade.
Misterija nestanka poslanika Bese uvodi Severnu Makedoniju u „sivu zonu“
Za Stoilkovića, Zaev je sinoćnom sednicom uveo Severnu Makedoniju u „sivu zonu“ politike.
„Ne mogu da shvatim kako demokratije koje se busaju u grudi velikim dostignućima mogu da progledaju kroz prste ovakvom ponašanju. Pre svega mislim na SAD i EU. Nakon ovako ružnih događaja mislim da neće biti nikakve reakcije“, smatra Stoilković.
Ponašanje Zaeva ne odstupa mnogo od ponašanja mnogih političara na postjugoslovenskom prostoru, smatra Stevan Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije – ovako nešto moglo se očekivati još od časa kada je najavio ostavku.
12 Novembar 2021, 07:34
Partija makedonskog premijera, Socijaldemokratski savez je u padu, a rezultati lokalnih izbora sigurno će se odraziti i na naredne parlamentarne izbore, ističe Gajić. Zoran Zaev sada kupuje vreme i moći će da se održava na površini političkog života još možda godinu dana, međutim, radi se o političaru na zalasku, dodaje on.
„On je zapravo mislio da će motivisati sopstvene birače time što je rekao da će podneti ostavku ako izgubi lokalne izbore, ali, onda se malo predomislio. Imali smo sličan slučaj sa Filipom Vujanovićem, kada je Crna Gira bez referenduma pristupila NATO-u, a on je godinama obećavao da će o tome biti referendum. Kada su ga pitali o tome, on je odgovorio da se predomislio“, objašnjava Gajić.
Dok Stoilković strahuje da sledi niz političkih ucena poslanika kako bi Zaevljeva vlada obezbedila većinu, Gajić smatra da je proces pada Zorana Zaeva sa vlasti nepovratan, o čemu može da posvedoči i to što se na Zapadu nisu preterano potresli kada je najavio svoju ostavku. Makedonija je svakako u političkoj krizi koju mogu da reše jedino parlamentarni izbori. Međutim, ni Socijaldemokratski savez nije spreman za njegov odlazak, i sada se makedonski premijer bori za politički opstanak.
Hoće li Zaev vladati iz senke
Na pitanje može li Zaev da bude vladar iz senke, Gajić odgovara da to ne bi bilo čudno za Makedoniju, pogotovo za Socijaldemokratski savez i podseća da je na sličan postupao bivši premijer Branko Crvenkovski, dok je predsednik vlade bio Vlado Bučkovski.
„On možda ima tu nameru, ali najzanimljivije pitanje kako će se postaviti Amerikanci, s obzirom da u Makedoniji svaka politička elita, možda sa izuzetkom (Nikole) Gruevskog, u potpunosti sluša Vašington i NATO. Zato je zanimljiv i dolazak Gabrijela Eskobara. Videćemo hoće li Zaev uspeti da istrguje nešto za sebe, da nešto obeća ili ne“, smatra Gajić.
Stoilković, pak, opstanak vlade Zorana Zaeva vezuje za reagovanje ili nereagovanje međunarodne zajednice.
„Ako se međunarodna zajednica umeša, biće formirana nekakva konsenzualna, široka vlada, a ako se ne umeša, Zaev će vladati još neko vreme u teškim ekonomskim uslovima, u energetskoj krizi, u novom talasu pandemije koja je pred vratima. Tako da u ovom trenutku, vlada i Makedonija nemaju nikakvu perspektivu“, ističe Stoilković.
Inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi podnela je parlamentu opoziciona VMRO-DPMNE, a njen lider Hristijan Mickoski optužio je vladu da je od sednice Sobranja napravila cirkus. Zoran Zaev je ostavku najavio nakon što je Socijaldemokratski savez doživeo katastrofu na lokalnim izborima održanim 31. oktobra, ali nije se založio za lokalne izbore, već je istakao da će dve vladajuće partije formirati novu vladu.