3D murali i Brajevo pismo: Ulična umetnost za slepe i slabovide

Spiegel headline

Prvi modeli nalaze se na dve lokacije na Vračaru, a postavljeni su povodom 15. oktobra, „Dana belog štapa“ koji se obeležava u celom svetu kao dan slepih i slabovidih osoba.

„Dok se ovo nije desilo, ja nisam znao ni šta je uopšte mural, ni gde se nalazi. Sve što se približi našoj populaciji je značajno. Kad bi nam svako iz svog domena prilagodio svoje radove, naša bi populacija imala više sadržaja, bila inspirisana da izađe iz kuće i doživi nešto drugačije. Ovako, kad tih sadržaja nema, slepi i slabovidi nemaju potrebu da izađu i istraže šta se to nalazi na ulici“, kaže za Sputnjik Nikola Đorđević, predsednik Gradske organizacije slepih Beograda.

U Srbiji ima oko 12.000 slepih i slabovidih osoba koje imaju potrebu za podrškom u ostvarivanju prava, kao i za integracijom u sve društvene tokove i svakodnevne aktivnosti, što podrazumeva kulturni život i umetnost.

„Malo toga nam je dostupno. Ponekad bude za nas prilagođena neka izložba, ali se često desi da se postavi neka izložba za slepe i slabovide, ali da niko u procesu rada ne konsultuje nekog iz našeg udruženja i to bude sve samo ne nama dostupno. Uglavnom su to audio vodiči koji se nalaze u muzejima. Postoje i audio deskripcije pozorišnih predstava, obično u Narodnom pozorištu. Udruženje ’Homer’ je radilo audio deskripciju popularnih filmova, što je odlično. Međutim, sve su to projekti koji se rade stihijski, s vremena na vreme. Nema audio deskripcija na javnom servisu, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, iako bi to trebalo da im je obaveza predviđena digitalizacijom televizije. U Rusiji je to, na primer, normalna stvar“, ističe Đorđević.

„Ulična umetnost povezana je sa urbanim raspadom. U prostore koji nisu funkcionalno zaživeli već su se pretvorili u javne toalete ili smetlišta ulaze grafiti ili ulazi priroda“, kaže za Sputnjik istoričarka umetnosti Ljiljana Radošević.

Ona kaže da su za prve 3D modele murala za slepe i slabovide odabrani radovi beogradskog umetnika Weedzora koji je prisutan na ulicama Beograda od 2005. godine. On je, između ostalog, poznat po radovima velikih dimenzija. Ovom prilikom, kreirani su modeli za murale koji su prepoznatljivi po elementima valjkastih formi koji formiraju strukturu glave životinja – Žirafe i Vuka.

„Kolega Srđan Tunić koji je istoričar umetnosti i deo našeg udruženja, ali i modelar, napravio je nekoliko modela od gline, sve dok Nikola nije rekao da mi ne treba njima da prilagođavamo radove. Ako je to umetnička predstava vuka, nek ostane umetnička predstava vuka. Važno je da se ispod stavi opis rada u Brajevom pismu“, navodi Radoševićeva.

„Svi znamo kako izgleda glava psa, zbog čega nam je predstava vuka bila bliskija. Međutim, mi ne znamo kako izgleda glava žirafe, jer nemamo priliku da je opipamo. Otuda nam je ovo bilo dragoceno, a predmete sa kojima ne možemo da dođemo u dodir - baš bi njih trebalo više da obrađujemo. I slepi ljude žele da dožive kako izgleda lav, kako vuk, a to je nešto što ne može da se dodirne. Shvatio sam kako to izgleda, a da li je to pravi utisak, ne znam ni ja. Ali definitivno vidim to na svoj način“, otkriva Đorđević.

On dodaje da je rad na ovom projektu bilo lepo druženje s ljudima iz organizacije „Street art“ ali i upoznavanje sa novim stvarima, pojavama, perspektivama.

„Mi smo njima pokazali šta je Brajevo pismo, smišljali tehnike prilagođavanja slepima i slabovidima koje bi mogle da se primene na druge umetnosti. Uspeli smo da slepima približimo ono što se nalazi na ulici, ali i da građani vide nešto drugačije, saznaju šta je Brajevo pismo, upoznaju se s našom populacijom“, zaključuje predsednik Gradske organizacije slepih Beograda.

Uz 3D modele se nalazi i opis radova na Brajevom pismu kao i QR kodovi koji vode ka sajtu sa više informacija o projektu. U nastavku projekta će biti organizovane vođene ture za sve zainteresovane građane, a u planu je postavljanje 3D murala na više lokacija u Beogradu.