Ako mu je bila namera samo da se pročuje, uspelo mu je. Kanadski lekar Kajl Merit dobio je svojih pet minuta slave, pošto se pohvalio da je prvi koji je dijagnostikovao bolest zvanu „klimatske promene“ i tako postao novinska vest.
On je starijoj pacijentkinji iz Nelsona u Britanskoj Kolumbiji koja ima astmu i probleme sa disanjem, dijagnostikovano da pati baš od te, do tog trenutka nepoznate bolesti — klimatskih promena.
Bolest zvana klimatske promene
„Ako ne posmatramo osnovni uzrok, a samo lečimo simptome, nećemo mnogo napredovati u lečenju“, rekao je dr Merit.
Vremešnoj pacijentkinji, pogođenoj „klimatskim promenama“, dijagnoza je postavljena ubrzo nakon toplotnog talasa, za koji dr Merit kaže da je direktno doprineo pogoršanju njene bolesti. A ona uz to ima dijabetes, srčanu insuficijenciju i, kako je dodao, živi u prikolici bez klima-uređaja. Zbog toga je, valjda, dodatno bila pod udarom „klimatskih promena“.
Da, ipak, nije reč o vesti sa kojom treba zbijati šale, ma koliko to nekome izgledalo gotovo farsično, potvrdile su kolege dr Merita.
Posle njegove dijagnoze s kojom se pročuo, drugi lekari u Britanskoj Kolumbiji pokrenuli su inicijativu pod nazivom „Lekari i medicinske sestre za planetarno zdravlje“. Na sajtu grupe je navedeno da su duboko zabrinuti zbog klimatske krize i njenog uticaja na zdravlje.
Sve je počelo u Americi
Sve to nimalo ne čudi Ljepojevića, koji klimatske promene vidi kao novu religiju, ili ideologiju Zapada.
Klimatske promene su postale nova ideologija Zapada
© Foto : Pixabay
„Potpuno je jasno da su takozvane klimatske promene jedan politički projekat, čiji se početak podudara sa opštom krizom zapadnog modela društva. Taj projekat, sa manjim ili većim intenzitetom, traje negde od sedamdesetih godina prošlog veka. U Americi je počelo i tada se zvalo klimatsko zamrzavanje, jer je tada bilo hladnije vreme“, napominje on za Sputnjik.
Projekat je u međuvremenu menjao ime, jer je došlo do otopljavanja, pa je nazvan klimatsko zagrevanje. Pošto je poslednjih godina došlo do ciklične aktivnosti na Suncu, koju unazad dve godine prate i erupcije vulkana, što je, kako kaže naš sagovornik, najava perioda nižih temperatura, odlučili su se za naziv klimatske promene, kako sebe ne bi doveli u situaciju da im se spočitava da nisu u pravu.
Iza svega ekološki kolonijalizam i pare
„To je jedan, zaista, ogroman projekat koji ima dva osnovna cilja. Prvi je jedna vrsta novog ekološkog kolonijalizma, gde Zapad, pošto gubi ekonomsku moć, pokušava da zadrži svoj status i vlada drugim zemljama kroz nametanje pravila o klimatskim promenama. Druga stvar je novac, jer kroz nametanje koncepta klimatskih promena nameću se i dodatni porezi celom svetu“, ističe naš sagovornik.
On ne spori da klimatske promene postoje i da ih je prvi teorijski objasnio srpski naučnik Milutin Milanković, koji je i dalje neprikosnoveni autoritet u istinskim naučnim krugovima.
Stvarne promene i kvazinauka
Klima se menja od kada postoje vreme i ljudi i planeta se uvek adaptira. Ali te stvarne klimatske promene koje su prirodne, nisu, kaže, one o kojima nam govore silni skupovi koji se navodno njima bave, a do sada ih je bilo 26 sa ovim u Glazgovu koji još traje, na kojima svaki put uslede još crnje prognoze, a posle njih ništa ne bude urađeno.
On podseća da je još 2008. godine britanski ministar finansija iz perioda Margaret Tačer Najdžel Loson zapisao da tu nema nikakve nauke, da su to nevešti kompjuterski modeli koji izbacuju ono što neko želi da se čuje.
„Ovo je kvazinauka koja se predstavlja, ali je neverovatna njihova upornost. Pre nekoliko godina su na Univerzitetu Ist Anglija u Engleskoj otkriveni imejlovi profesora kako su lagali, a čiji su radovi bili reference za klimatske promene. I sve se to zna, ali se od toga ne odustaje“, kaže Ljepojević.
Klimatske promene i spasavanje planete su veliki i unosan posao, posebno za razne nevladine organizacije i fondacije
CC0 / Unsplash /
Zapad bi da nadoknadi ekonomsko zaostajanje
Projekat je zamišljen da se ljudi drže u strahu, pri čemu se za klimatske promene optužuje čovek koji svojom aktivnošću, navodno, ugrožava planetu.
A kada optužuju čoveka, oni misle na pojedine države i tu, kako kaže, dolazimo do čiste političke prirode ovog projekta. Pošto je Zapad u ekonomskom zaostajanju, onda od tih zemalja koji su mu takmaci, poput Kine, Rusije, Indije, traži da smanje svoju privrednu aktivnost pod izgovorom da spašavaju planetu. Pritom o sebi uopšte ne govore, kaže on i navodi primere:
„Peking, glavni grad Kine, emituje ugljen-dioksida u atmosferu isto onoliko koliko i Montreal u Kanadi. Ali o tome niko ne govori. Drugo, zahteva se da se gase termoelektrane na ugalj, pre svega zbog Kine, Indije i još nekih zemalja, a ne spominje se da Amerika trenutno ima 6.500 termoelektrana na ugalj. Velika Britanija, koja je još domaćin skupa u Glazgovu, pred sâm samit je, posle 30 godina, aktivirala jedan veliki rudnik uglja na severu Engleske, jer je aktivirala svoje termoelektrane na ugalj.“
Licemerna politika Zapada
Uz to, dodaje on, Britanija ostatak uglja prodaje Evropi, od koje traži da ugasi termoelektrane na ugalj. Nemačka je zbog zatvaranja nuklearnih elektrana postala najveći uvoznik struje u Evropi i 60 odsto te uvezene je ona proizvedena u termoelektranama na ugalj u Poljskoj i mahom u istočnoj Evropi. U isto vreme Nemačka je šampion u zahtevima da se gase termoelektrane na ugalj, kritičan je naš sagovornik.
Sada je, podseća on, hit priča o električnim automobilima, koji bi u potpunosti trebalo da zamene benzince i dizelaše do 2030. godine, a niko se ne pita odakle tolika električna energija kojom će se napajati.
„To je jedna licemerna politika, koja jeste pročitana knjiga, sve je svima jasno. Međutim, stvorena je jedna ogromna globalna mreža i to neće stati još dugo. To je jedna velika obmana, a ponašanje šampiona tog modela, pre svega Amerike i evropskih zemalja, jeste zaista retko viđeno licemerje“, ocena je dugogodišnjeg dopisnika iz Londona.
Klimatske promene su velik i unosan posao, a posebno za razne nevladine organizacije i fondacije koje se, navodno, bave spasavanjem planete.
Slučaj kanadskog lekara je samo još jedna kockica u toj slagalici, smatra sagovornik Sputnjika.