„Iznenađujuće je ono što čujemo iz Varšave. Da budem iskrena, po mom mišljenju, to prevazilazi sve moguće okvire pristojnosti i zdravog razuma. Govorim o optužbama na račun naše zemlje i uopšte ocenama situacije... Nemoguće je tek tako se pretvarati i lagati“, rekla je Zaharova za Jutjub kanal „Solovjov uživo“.
Ranije je predsednik Poljske Andžej Duda na konferenciji za novinare u Bratislavi izjavio da je na granici u toku neviđeni masovni hibridni napad Belorusije.
Ni prvi ni poslednji talas krize
Zaharova smatra da migrantska kriza na granici Belorusije i Poljske neće biti poslednja, jer predstavlja posledicu raspada zemalja Bliskog istoka.
„Naravno, ovo nije nikakav prvi talas krize, nije jedinstvena situacija. Ovo je sledeći, naredni, novi, ne jedini i ne poslednji talas migrantske krize“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, uzroci krize leže u destabilizaciji situacije na Bliskom istoku i severnoj Africi – „upravo od strane NATO-a i zemalja koalicije predvođenih SAD”.
„Invazija na Irak, arapsko proleće, uništenje Libije kao države, mešanje u unutrašnje stvari Sirije uz vojnu podršku ekstremističkih militanata... To je, naravno, i 20 godina neuspeha u Avganistanu“, nabrojala je ona.
Uzroci krize
Jedan od uzroka za aktuelnu migrantsku krizu na belorusko-poljskoj granici je i to što je Evropska unija primila timove lidera beloruske opozicije Svetlane Tihanovske i bivšeg predsednika Narodne skupštine Venecuele Huana Gvaida, primetila je portparolka.
„Zašto oni (izbeglice) idu upravo u zemlje Evropske unije? Osim beneficija, osim tih programa, izveštavanja o tome kako zemlje EU već nekoliko godina prihvataju izbeglice, takođe su se fokusirale na veoma zanimljivu priču. Odnosno, kako su Poljska, Litvanija, baltičke zemlje i Brisel primali ljude iz Belorusije koji su izjavljivali bukvalno slične stvari – da više ne mogu da ostanu u svojoj zemlji, da sebe smatraju privremeno raseljenim licima ili izbeglicama u izbeglištvu. Da traže zaštitu, protekciju, pomoć. I zemlje EU su im tu pomoć pružale“, objasnila je Zaharova.
Ona je skrenula pažnju na nivo materijalne podrške „brigadi Tihanovske“.
„To je finansiranje, već je primaju na nivou, prema karakteristikama koje se obično koriste za opisivanje poseta na najvišem nivou. Pratnja, rad sa njom i njenim ljudima. Materijalna podrška. A ona nije jedina – tu je ceo propagandni tim iz Belorusije i drugih zemalja, uključujući Latinsku Ameriku. Sećamo se druga Gvaida i celog njegovog tima“, naglasila je Zaharova.
Prema njenim rečima, „to je bio i signal koji su ljudi veoma jasno shvatali. Da se, ispostavlja se, takvi programi sprovode. To je sistemska politika EU – da se prime svi koji su nezadovoljni životom u svojoj zemlji“.
Državni granični komitet Belorusije u ponedeljak je saopštio da je velika grupa izbeglica iz zemalja Istoka i Afrike krenula na granicu Belorusije sa Poljskom. Uveče je granična služba saopštila da je situacija sa izbeglicama na granici sa Poljskom i dalje izuzetno napeta: više od dve hiljade izbeglica, uključujući značajan broj žena i dece, zaustavilo se ispred poljske ograde na granici.
Poljske snage bezbednosti ih ne propuštaju, a migranti su više puta pokušavali da preseku postavljenu bodljikavu žicu i uđu u Poljsku.