Umesto da barataju naučnim činjenicama, ovi prvi radije posežu za suludim interpretacijama istorije, proglašavanjem svega nacionalnog za prokaženo i upodobljavanjem zapadnim paradigmama sa unapred zadatim klišeima o poželjnim i nepoželjnim patriotizmima.
U tom taboru prednost se daje često marginalnim temama dok se one od nacionalnog značaja ili prećutkuju, ili smatraju opasnom jeresi. Ništa manji greh za njih je svaki pokušaj da se prikaže u pozitivnom svetlu bilo šta što dolazi sa istoka – iz Rusije ili Kine, zemalja koje su po diktatu globalne duboke države odavno proglašene autokratskim i nedemokratskim.
Hoće li srpska deca u budućnosti učiti samo zapadnu istinu? Hoćemo li morati da se pomirimo s istorijom u kojoj će Srbi biti krivi ne samo za Srebrenicu, nego i za Oluju i martovski pogrom na Kosmetu? Da li je nacionalna osvešćenost hendikep za naučnika i je li slučaj profesora Miloša Kovića samo vrh ledenog brega? Da li se manje vrednuje objavljivanje radova u ruskim naučnim časopisima od onih zapadnih? Ko i kako odlučuje koji su naučni projekti vredni finansiranja?
Odgovore na ova pitanja potražićemo u emisiji "Svet sa Sputnjikom" čiji su gosti akademik dr Slavenko Terzić i sociolog dr Slobodan Reljić.
Emisiju uređuje i vodi Tatjana Trikić.