Bazna inflacija, iz koje su izuzete cene hrane i energije, porasla je na 4,6 procenata na godišnjem nivou, što je njen najbrži rast od avgusta 1991, prenosi CNBC.
Analitičari kompanije "Dau Džons" procenjivali su rast oktobarske inflacije na 5,9 odsto.
U odnosu na septembar, potrošačke cene su porasle za 0,9 procenata naspram očekivanog rasta od 0,6 posto, prenosi Tanjug.
Bazna inflacija je na mesečnom nivou povećana za 0,6 odsto u odnosu na prognoziranih 0,4 procenta.
Najveći doprinos ubrzanju inflacije potiče od rasta cena energenata, pri čemu je lož ulje poskupelo za 12,3 posto na mesečnom nivou, a u odnosu na prošliu godinu za čak 59,1 procenat. Cene energije su porasle za 4,8 posto u oktobru u odnosu na prethodni mesec, a na godišnjem nivou za 30 odsto.
Veliki uticaj na rast potrošačke inflacije imale su i cene polovnih vozila koje su povećane za 2,5 odsto na mesečnom i za 26,4 procenta na godišnjem nivou. Nova vozila su u oktobru bila skuplja za 1,4 posto nego u septembru, a u poređenju sa lanjskim oktobrom za 9,8 posto.
Oktobarske cene hrane bile su za 0,9 procenata više nego prethodnog meseca, a na godišnjem nivou su porasle za 5,3 posto.
Bajden proglasio zaustavljanje inflacije top prioritetom
Podatak o skoku inflacije šokirao je stručnu javnost i političare te se po prvim reakcijama čini da je došlo do preokreta u dosadašnjoj javnoj retorici prema kojoj je inflacija samo privremenog, prelaznog karaktera. Stručnjaci procenjuju da će američke Federalne rezerve nakon ovog podatka morati da dižu kamate puno ranije nego što su najavljivali, prenose agencije.
Po prvi put i američki predsednik Džozef Bajden morao je javno da prizna da inflacija postaje ozbiljan problem. Proglasio je zaustavljanje inflacije „top prioritetom“.
"Dao sam nalog mom Nacionalnom ekonomskom savetu da pronađe način za snižavanje tih troškova, te zatražio od Federalne trgovinske komisije da spreči bilo kakvu tržišnu manipulaciju ili nameštanje cena", rekao je Bajden.