U romanu „Knjiga o Milutinu“ iz 1985. godine predstavljena je istorija Srba od Sarajevskog atentata do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata. Knjiga je imala čak 40 izdanja i prodata je u pola miliona primeraka i predstavlja jedno od najznačajnijih antiratnih dela srpske književnosti.
„Knjiga o Milutinu“ – druga srpska Biblija
Nenad Jezdić istakao je da je komad paradigma o jednom skrajnutom, zaturenom čoveku, kome je potrebno da sada ponovo oživi u scenskom izvođenju.
„Često sam se pitao tokom rada na ovom delu da li sam dostojan ovih reči i tog junaka, da budem sat vremena Milutin Ostojić, kao 'naslednik' njegovog testamenta. Takođe sam se pitao gde sam ja ovde u tom svetu, da li su ovo svi naši Milutini u jednom porodičnom trajanju“, rekao je Jezdić.
Monodrama u adaptaciji i režiji Egona Savina zasnovana je na prvom delu romana, a Jezdić je istakao da bi želeo da uradi i drugi deo, kao nastavak priče.
„Moj reditelj Egon sa kojim dugo godina radim, rekao je za 'Knjigu o Milutinu' da je to druga srpska Biblija, upravo zbog toliko stradanja u njoj. Ovde govorimo i o selu, koje nikada ne može umreti i nestati“, naglasio je Jezdić i dodao da su u ratu i pobednici i pobeđeni – gubitnici.
Neznani junak – mali čovek, seljak, neobrazovan, a duboko plemenit
Egon Savin je izrazio zadovoljstvo što ponovo radi u „Zvezdara teatru“ sa malom, odabranom ekipom u kojoj su kompozitor Bora Dugić, scenograf i kostimograf Vesna Popović, a autor video produkcije je Marko Vukotić.
„Milutin je pravi arhetip naroda, heroj, blizak nama, divite mu se. Uvek sam se kao mali pitao koji su to neznani junaci, zašto se tako kaže za nekog čoveka. Onda kad sam čitao 'Knjigu o Milutinu', shvatio sam da je upravo on neznani junak“, rekao je Savin i dodao da heroji i dalje postoje među nama, samo ih je potrebno otkriti.
„On je mali čovek, seljak, neobrazovan, a duboko plemenit. Kao takav, Milutin jasno vidi istinu tragičnog stradanja svog naroda. Samim tim, osim uzbudljive predstave, mi ćemo publici ponuditi i jedan čas iz istorije. To će biti zapravo scenska istina sa Nenadom Jezdićem“, istakao je Savin.
Opšte mesto našeg stradanja
Prema rečima upravnika „Zvezdara teatra“ Dušana Kovačevića, „Knjiga o Milutina“ je jedno od ključnih dela srpske književnosti i istorije, a istoimena monodrama pre je nalik filmu „pošto Jezda u ispovesti šumadijskog seljaka putuje kroz tri rata – dva balkanska i Prvi svetski“ i priča jednu priču koja je „opšte mesto našeg stradanja“.
Kovačević je pomislio dok je gledao probu da bi predstavu obavezno trebalo da pogledaju ljudi „koji danas vode ova plemena na Balkanu, sa povremenim pretnjama i zveckanjem oružjem, da se podsete i vide šta to znači igrati se s ratom i zašto je opasan svaki poziv na oružje, bilo koje vrste“.
Svaki loš razgovor bolji je od dobrog rata
„Ako nekome nije dovoljna nesreća koju su pretrpeli narodi koji ovde žive, a naročito srpski narod u 20 veku, onda to znači da pameti apsolutno nema. Svaki loš razgovor je bolji od dobrog rata. Zašto? Zato što posle lošeg rata opet dolazi loš razgovor“, naglasio je Kovačević.
Prema njegovim rečima, „Knjiga o Milutinu“ je uzbudljiva, tragična, opominjuća, potresna i katarzična predstava o vremenu koje nikako ne bi trebalo da se ponovi na balkanskim prostorima i „ako bi komad mogao ikoga da opameti, bila bi to velika i dragocena stvar“.
Osvrnuvši se na primirje u Prvom svetskom ratu, Kovačević je istakao da je ono bilo varljivo i ne „istorijski mudro“ jer su saveznici odlučili da ne kazne Nemačku, a kompromis koji je uspostavljen saveznike je koštao glave jer je Nemačka, nekažnjena, za 20 godina stvorila najmoćniju vojnu industriju.