Pošto je sada sasvim jasno da uskoro neće doći do pominjane promene „švajcarskog modela“ , kako bi penzije bile usklađenije u odnosu na zarade i inflaciju, organiozacijama penzionera je ostalo jedino da insistiraju na poštovanju postojećeg Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Njegove izmene, kojima je i uvedena švajcarska formula, stupile su na snagu 1. januara prošle godine. Po tom modelu penzije se jednom godišnje usklađuju sa 50 odsto rasta prosečne zarade i 50 odsto inflacije.
Izjalovljena očekivanja, trend pada penzija
Očekivanja penzionera bila su da bi taj model mogao da bude promenjen tako što bi penzije pratile 70 odsto rasta prosečne zarade, a 30 odsto rasta inflacije.
„Mi smo u više navrata reagovali zahtevajući da se razmotri pitanje korekcije „švajcarske formule“ , jer trend pada prosečne penzije u odnosu na 50 odsto prosečne zarade je prisutan već godinu i po dana. Trenutno iznosi 45,4 odsto, ali će i to s obzirom na najavljena poskupljenja, na rast inflacije, skliznuti naniže vrlo brzo“, kaže za Sputnjik predsednik Saveza penzionera Srbije, prof. dr Andreja Savić.
Kada su naše nadležne institucije, kao i Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet, zauzeli stav da u naredne tri godine ništa ne treba da se menja u Zakonu, stavljena je tačka na nadanja penzionera.
Na pitanje šta je u takvoj situaciji moguće uraditi, on ističe da onda makar treba ispoštovati zakon u kome je precizirano da je prosečna penzija jednaka 50 posto rastu prosečne zarade i 50 odsto rasta inflacije. Naš sagovornik kaže da su za uvođenje zaštitne klauzule, da se ako penzija padne ispod ovih relacija, po automatizmu vrati na taj odnos.
Usklađivanja prema zastarelim podacima
Prosečna visina penzije je nešto iznad 29.000 dinara i oko 60 odsto penzionera prima penziju koja je u rasponu do prosečnog iznosa
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ On pri tom ukazuje na još jedan problem:
„Usklađivanje se, po zakonu, vrši jednom godišnje, ali faktički uvek imamo zaostatak kada su po sredi pokazatelji. To je ono što još više otežava situaciju. Znači, ne prate se aktuelni mesečni podaci vezani za rast inflacije i rast plata, nego se ide sa određenim zakašnjenjem“.
A u kakvoj je situaciji najveći broj penzionera najbolje pokazuju podaci Republičkog fonda penzijskog invalidskog osiguranja.
„Otprilike 60 procenata penzionera od oko 1.672.000 koliko ih je ukupno, primaju do prosečne penzije. Njena visina je u ovom trenutku nešto iznad 29.000 dinara. Znači veći deo penzionera je u toj kategoriji u rasponu do prosečne penzije, odnosno do 29.000 i nešto“, ističe Savić.
On ističe da su penzioneri svesni ekonomske situacije, da su takve penzije posledica višedecenijskog urušavanja čitavog sistema i da imaju razumevanja, kako je to bilo i u ranijim situacijama kada im je umanjivana penzija.
Stav da penzije ipak treba zaštiti proistekao je, kako napominje, iz preseka stanja informacija koje Savezu penzionera stižu iz svih članica te organizacije, a takvih je 170 u Srbiji.
Umesto ad hok davanja, sistemska rešenja
Penzioneri, kako ističe, ne spore da država čini ono što je u granicama njene moći i u toku pandemije je imala više ad hok davanja u ovkiru ekonomskih paketa podrške i privredi i stanovništvu i penzioneri su zadovoljni podrškom.
Budžetom za narednu godinu koji je nedavno usvojila Vlada Srbije povećanje penzija po „švajcarskoj formuli” trebalo bi da iznosi 5,5 odsto.
Obezbeđen je i novac za isplatu 20.000 dinara svakom penzioneru u februaru naredne godine. Ali ta ad hok davanja ne ulaze u sistemsko rešavanje problema, napominje Savić, ističući da je izvesno da će trend snižavanja penzija i dalje biti nastavljen.
Kada je već izostala korekcija „švajcarske formule“, srazmera prosečne penzije u odnosu na prosečnu zaradu i rast inflacije mora biti onakva kako je to zakonom i precizirano, istakao je Savić. O svemu tome bi trebalo da bude reči na sastanku čelnika Saveza penzionera Srbije i sindikalne organizacije penzionera „Nezavisnost“ sa ministarkom Kisić Tepavčević koji je okvirno predviđen za 15. novembar.