Sprema se odgovor: Albansko-bošnjačko pismo Bajdenu vraća se kao srpski bumerang u Kongres SAD

Ovako za Sputnjik analitičar i konsultant iz Vašingtona Obrad Kesić komentariše najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će uskoro više kongresmena u SAD potpisima podržati „srpsku rezoluciju“ kao odgovor na pismo koje je predsedniku SAD Džozefu Bajdenu uputila grupa američkih kongresmena, koju predvode bosanski i albanski lobisti.

U pismu kongresmena među kojima su albanski i bošnjački lobisti, naglašava se potreba da se SAD aktivnije angažuju u suzbijanju korupcije, sprečavanju gušenja slobode medija i organizovanju slobodnih izbora u Srbiji, ali i da se ulazak u Ameriku zabrani osobama koje utiču na „destabilizaciju situacije na Zapadnom Balkanu“.

Sadržaj „srpske rezolucije“ nije poznat, kao ni njegovi potpisnici, ali je Vučić najavio da će ona, za razliku od pisma koje blati Srbiju, biti višepartijska.

Kesić je siguran da se na donošenju tog dokumenta najviše radi preko srpskog kokusa u Kongresu, te da ključnu ulogu u toj inicijativi igra ambasada Srbije u Vašingtonu.

On ne želi da nagađa ko će biti potpisnici ovog dokumenta, ali pretpostavlja da u velikoj meri republikanci imaju više simpatija prema poziciji Srbije, ali i Republike Srpske.

„Demokrate sada imaju vlast i nisu sklone da kritikuju spoljnu politiku, osim u slučaju odnosa sa Rusima i Kinezima. Pogotovo sad posle njihovog poraza u Virdžiniji i Nju Džerziju. Demokrate su mnogo loše prošle i u drugim mestima na lokalnim izborima, tako da sada sve više vide potrebu da ojačaju percepciju da je ova administracija sposobna da radi kako treba. Istovremeno žele da izbegnu bilo kakve sukobe, tako da pretpostavljam da su republikanci mnogo spremniji da izađu u susret i da kritičnije pogledaju spoljnu politiku“, kaže Kesić.

On dodaje da je dobro što su i pojedine demokrate spremne da konačno realno sagledaju situaciju, da je pogledaju objektivnije nego što su to učinile njihove kolege koje su potpisale pismo američkom predsedniku, učestvovale u aktivizmu bošnjačkih i albanskih zajednica.

Kada je reč o samom pismu Bajdenu, Kesić ističe da je ono najjeftiniji način da se zadovolje zajednice i glasači u Americi, ali da ono suštinski ne znači ništa posebno. Objašnjava da takva pisma svakodnevno stižu u Stejt department.

„To rade iz prostog razloga što imaju veliki broj glasača iz tih zajednica ili imaju finansijsku podršku njihovih uglednih, moćnih ljudi. To je čist interes. Kad članovi Kongresa gledaju kako najlakše da zadovolje zahteve koje im upućuju predstavnici tih zajednica i lobisti, postoje dva najlakša i najjeftinija načina; prvi je da se nekome piše pismo, a drugi da se predloži i jednoglasno izlobira rezolucija, zato što onda nema rasprave. To je simbolično, i pismo i rezolucija imaju simboličnu težinu“, kaže sagovornik Sputnjika iz Vašingtona.

On ipak dodaje da srpska kontrarezolucija, kako naziva dokument koji pripremaju srpski lobisti, posle mnogih jednostranih, koje su osuđivale Srbiju i Republiku Srpsku, pokazuje da se stvari menjaju. Mnogo sporije nego što se to dešava u samim državnim institucijama SAD, ali se ipak menjaju, i to u samom Kongresu.

Kesić dodaje da je srpska zajednica poslednjih godina ojačala svoj uticaj preko ličnih kontakata i organizacija koje imaju više ugleda u američkom političkom životu i na samim izborima.

„To znači da stvari više nisu onako jednostrane, kao kada su Srbi u velikoj meri bili pasivni, ali bilo je i vrlo teško pokrenuti zajednicu. Međutim, ona sada u celoj Americi postaje mnogo aktivnija, lokalne zajednice, pogotovo za izbore u ključnim državama , postaju vidljivije i aktivnije“, kaže Kesić.

On dodaje da je uticaj srpske zajednice vidljiv i u slučaju pisma albanskih i bošnjačkih lobista američkom predsedniku. Otkriva ga, kaže, vrlo skroman broj potpisnika. Da je situacija kao što je bila pre pet ili šest godina, pismo bi imalo barem tri puta veći broj potpisa.

„Situacija je bolja nego što je bila, govorim u kontekstu Amerike, vidljivo je da i politika koja se definiše od strane SAD nije više crno-bela. Za vreme krize oko tablica na Kosovu i Metohiji imali smo vrlo oštre kritike upućene Prištini i Aljbinu Kurtiju. Sa druge strane, stalno imamo indikacije da sadašnja vlada u Prištini nema veliku podršku od strane državnih institucija SAD. To stvara jednu frustraciju, pogotovo među albanskom zajednicom ovde u Americi“, objašnjava Kesić.

On dodaje da se ova činjenica vidi i u odluci da ova administracija ne pozove takozvano Kosovo da učestvuje na Samitu demokratije. To je u vreme Obamine administracije bilo nezamislivo, jer je Amerika tada gotovo beskritično branila pozicije Prištine i radila sve da što više zemalja prizna takozvanu nezavisnost.

„To sada nije prioritet za ovu administraciju. Pokazuje se da postoji jedan antagonizam prema Kurtiju i sadašnjoj vladi u Prištini, tako da u suštini, sve što se radi u Kongresu je najava da se situacija menja u velikoj meri u korist Srbije i Republike Srpske“, zaključuje Kesić.