Leti, skraćeno je od „letimela“ ili „izgubljeni“ na jeziku setsvana, verovatno je živeo pre 335.000–241.000 godina, utvrđeno je na osnovu starosti drugih ostataka pronađenih u zagonetnoj pećini. Fragmenti fosila 24 osobe homonaledija pronađeni su u pećinskom sistemu 2013. godine, kada su otkriveni prvi fosili ovog ljudskog pretka u onome što je sada poznato kao Dinaledi komora.
Prisustvo tolikog broja pojedinaca iz jedne vrste u pećini je misterija, a geolozi i do sada nisu pronašli dokaze o alternativnim ulazima. Letijeva mala lobanja pronađena je razbacana u komadima na krečnjačkoj polici na oko 80 cn. To mesto se nalazi u „paukovoj mreži skučenih prolaza“, rekao je u saopštenju Maropeng Ramalepa, član istraživačkog tima.
Delimično očuvana lobanja razbijena je na 28 fragmenata. Kada su rekonstruisani, ovi fragmenti su otkrili veći deo dečjeg čela i deo vrha glave. Zubi su se sastojali od četiri neistrošena trajna zuba i dva istrošena mlečna zuba. Njihov razvoj i istrošenost ukazuju na to da je dete bilo u godinama kada su prvi stalni kutnjaci probijali desni. Kod ljudskog deteta, ovo bi odgovaralo starosti od 4 do 6 godina
Veličina lobanje ukazuje da je Letin mozak imao zapreminu između 80 i 610 kubnih cm – oko 90-95 odsto zapremine mozga odraslih iste vrste.
Nova lobanja — koja se uklapa u dlan moderne ljudske ruke — trebalo bi da otkrije više o rastu i razvoju homonaledija. Iako je u pećini pronađeno nekoliko fragmenata vilice maloletnika, ovo je prvi put da su istraživači otkrili kosti iz kućišta lobanje. Otkrili su i šest zuba.
Komplikovani predak
Ovo područje je jedva dostupno za iskusne istraživače pećina sa savremenom opremom, navodi se u novom članku objavljenom u časopisu Paleoantropolodži. Nema dokaza da su životinje unosile kosti homonaledija u pećinu — nema tragova ugriza ili dokaza postojanja grabljivaca. Čini se da su kosti stavljene u pećinu jer nisu pomešane sa sedimentom ili drugim ostacima nekog nanosa.
To ostavlja otvorenu teoriju da su pre više od 240.000 godina ljudski preci sa mozgom veličine narandže namerno ušli u mračnu pećinu nalik lavirintu, možda kroz vertikalni otvor koji se na mestima sužava na 18 cm i stavili svoje mrtve unutra.
Nijedan alat ili artefakt nije pronađen pored fosila. Malo je znakova da su druge životinje uopšte ulazile u pećine. Postoje samo dva primerka malih pavijana, od kojih je bar jedan mnogo stariji od ostataka homonaledija.
Ovaj ljudski predak živeo je u isto vreme kada i rani homosapiens, rekao je za „Lajv sajens“ antropolog sa Univerziteta Viskonsin-Medison Džon Hoks, koji proučava ostatke. Njihovi očigledni prodori u pećinu sugerišu da su bili među savremenim ljudima, pametniji preci i da su savladali upotrebu vatre da osvetle sebi put, rekao je Hoks. Prema navodima, homonaledi je hodao uspravno, bio je visok oko 1,44 m i težak između 40 i 56 kilograma.
„Ovo počinje da nam daje uvid u sve faze života ove izuzetne vrste“, rekla je u saopštenju antropolog sa Državnog univerziteta Luizijane Džulijet Brofi, koja je vodila studiju o Letinoj lobanji.
Zaključak da je homonaledi živeo između 236.000 i 335.000 godina i da nije izumro mnogo ranije, a do koga su došli naučnici, pokazuje da je porodično stablo „homo“ raznovrsnije nego što se prvobitno mislilo.