Pa i te muke i zabrinutost običnih ljudi za stanje sveta i za svoj položaj u njemu. Danas, posle pola veka vidimo da te stvari ne samo da se nisu popravile nego su se i zaoštrile. Stanje velikih kriza, pokrivenih ovom pandemijom.
Ovo za Sputnjik poručuje reditelj Ljubiša Ristić nakon premijernog izvođenja komada Franca Ksavera Kreca „Strah i nada u Saveznoj Republici Nemačkoj“ u pozorištu KPGT.
„Krec je jedan neobično značajan pisac iz sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka, najigraniji na svetu u to vreme. Njegovi komadi su izvođeni u 40, 50 pozorišta istovremeno u Nemačkoj, ali i po čitavoj Evropi, po čitavom svetu. On je na jedan poseban način obeležio svojim stilom visokog hiper-realizma socijalnu situaciju, političku situaciju i odnose u tadašnjem svetu. Što se na neki način danas ponavlja“, objašnjava Ristić svoje rediteljsko čitanje komada „Strah i nada u SR Nemačkoj“ i dodaje:
„Mi danas vidimo da je Krec ponovo aktuelan, on piše o običnim ljudima, o nezaposlenosti, o surovosti modernog društva prema radnim ljudima. Na neobično direktan i precizan način bez mnogo okolišanja je dao dijagnozu stanja u društvu, kako sedamdesetih i osamdesetih, tako, boga mi, i sad“.
Bez Brehta nemoguće zamisliti moderan teatar
Pozorište KPGT je svoju sezonu prošlog meseca otvorilo premijerom predstave „Veliki pad“, rađenoj po motivima istoimenog romana Petera Handkea. Najavljujući bogat repertoar koji ovaj teatar publici nudi tokom novembra, Ristić nagoveštava šta ga to kao reditelja inspiriše kada su nemački pisci u pitanju.
„Naravno da su to sve najveći pisci Evrope. Pre svega Peter Handke je naš 'kućni pisac'. Igramo ga već dvadesetak i više godina. Izveli smo do sada njegovih šest raznih što pozorišnih komada, što predstava na osnovu njegovih proznih dela, romana, novela i tako dalje. Među značajnim autorima je i Hajner Miler. On je direktni Brehtov nastavljač. Kao mlad bio je i njegov asistent. Inače, to su ljudi koje sam ja poznavao, moji prijatelji. Handke, prošlogodišnji laureat Nobelove nagrade je čovek kojeg smo često viđali kod mene u pozorištu, a Hajner Miler je bio moj blizak prijatelj još iz ranih sedamdesetih godina kad niko o njemu još nije ništa znao. Čim je umro, napravili smo jedan veliki festival Hajnera Milera. To je bilo krajem devedesetih, početkom dvehiljaditih godina“, ističe naš sagovornik i najavljuje premijeru još jednog Handkeovog romana – „Don Huan“ koji će svoj pozorišni život početi 29. novembra u KPGT-u, kao i uskoro premijerno izvođenje Milerovog dela „Germanija, smrt u Berlinu“.
Predstava „Strah i nada u SR Nemačkoj“, Franc Ksaver Krec, režija Ljubiša Ristić
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Prema Ristićevim rečima, značaj Bertolda Brehta, „oca“ epskog teatra, čiji komad pozorište KPGT takođe priprema za naredni period, ne treba posebno objašnjavati.
„Breht je neko ko je rodonačelnik čitave te velike linije u pozorištu nemačkog govornog područja. A i u evropskom i svetskom pozorištu, uopšte. Bez Brehta se danas moderni teatar ne može zamisliti. U pripremi je jedna muzička predstava po njegovim esejima, songovi stari, novi. Biće zanimljivo to slušati“, kaže Ljubiša Ristić za Sputnjik.
Čehov i mladi ruski pisci uskoro na repertoaru
Prvi čovek pozorišta KPGT obećao je da posle ciklusa predstava nemačkih savremenih pisaca, ovaj teatar planira i izvođenje komada ruskih autora.
„Drugi projekat koji planiramo je serija pod zajedničkim naslovom 'Siroti Anton Pavlovič Čehov i njegova deca'. Odigraćemo dva Čehova – 'Damu sa psetancetom' i 'Tri sestre' i tri sasvim nova, nepoznata, nikada kod nas igrana mlađa ruska pisca koja ćemo objaviti u januaru. Sada se prevode“, nagoveštava Ristić.
Pored pomenutih predstava, naš sagovornik podseća da publika tokom novembra može da pogleda i „Ljubavnu priču“ Puriše Đorđevića, Šekspirovog „Ričarda Trećeg“, „Bubu u uhu“ Žorža Fejdoa i Handkeovo „Psovanje publike“, sve u njegovoj režiji, a na sceni pozorišta KPGT.
Predstava „Veliki pad“, Peter Handke, režija Ljubiša Ristić
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku