Nakon što su nabavili zimske kape - jer je u rodnom Bagdadu plus 30, a na beloruskom prelazu Bruzgi će sutra uveče biti minus dva - ljudi sa decom na leđima blokirali su put i podigli šatore u lokalnoj šumi.
Beloruske vlasti ih ne ometaju. Kažu, da žene i deca ne predstavljaju opasnost za nacionalnu bezbednost zemlje, a u Poljskoj samo što ne optužuju Minsk da priprema provokacije. Predsednik Anžej Duda sazvao je vanredni sastanak, a susret sa poljskim ministrom odbrane imao je i premijer Meteuš Moravecki.
Situacija na granici je veoma napeta - izbeglice pokušavaju da preseku ogradu, dok je poljska pogranična služba pucala u vazduh i bacila suzavac.
Belorusiju i Poljsku povezuje zajednička granica dužine više od 400 kilometara. Na polovini granice su već počeli da grade zid, visine 2,5 metra. Pritom, za njegovu izgradnju, navodno, u Briselu nisu dali ni cent. Tokom prethodne migrantske krize, kada su u Evropu došle izbeglice iz Sirije, Varšava je pružila najveći otpor da im pruži azil.
U međuvremenu, NATO je već požurio da optuži Minsk da koristi migrante u hibridnom ratu. Očiglednu su zaboravili da je svojevremeno Turska pretila nacionalnoj bezbednosti EU.
Još jednu sličnost je primetila i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
„Sada bi poljski političari, koji kunu Lukašenka i optužuju Minsk za problem sa migrantima iz Iraka, trebalo da se sete da je Varšava aktivno učestvovala u devastiranju Iraka. Više od 2.000 poljskih vojnika tada je upalo u tu zemlju sa ciljem da ‘uspostave demokratiju’. Zašto onda ne prihvatiti danas barem isti broj ‘zahvalnih Iračana’ čiji preci nisu maštali o takvom životu, dok su živeli u sopstvenoj zemlji, pre nego što su upali besramni demokratizatori?“, napisala je Zaharova na Telegram kanalu.
Pored Poljske, i MIP Litvanije je saopštio da šalje vojsku na granici sa Belorusijom. i poziva da se uvede vanredno stanje. Istovremeno, izbeglicama iz Iraka, očigledno, predstoje teška vremena - nakon hladnog prijema Zapada nastupa i hladna zima.