Međutim, sve više ljudi na planeti, a sve manje prostora i sredstava, podstakli su trend izgradnje i naseljavanja mini-stanova i širom sveta, odnosno Evrope. Naša prestonica nije izuzetak: i u Beogradu vlada potražnja upravo za ovakvim tipom nekretnine.
Poenta stanovanja u mini-stanu, koji uglavnom ima do dvadesetak kvadrata (sve preko toga možemo smatrati malim stanom/garsonjerom), jeste da vam on pruža sve što vam treba za funkcionalnu svakodnevicu, ali da ima benefite zbog kojih biste odabrali baš njega u moru nekretnina: niža cena kirije (ako iznajmljujete), manji računi, dobra lokacija.
Ono što razlikuje mini stanove od mnogih drugih jeste što su se uglavnom uvek nalaze u srcu grada, a posebno ih imaju svetske metropole, te što u njima pretežno žive samci ili ljudi koji rade maltene po ceo dan. U desetak kvadrata, verovali ili ne, moguće je spakovati krevet, orman, kuhinju, kupatilo.
U Beogradu ih ima, ali ne mnogo. Možemo reći da ovaj azijski trend još uvek nije zavladao kod nas, budući da nemamo takav problem s mnogoljudnošću na relativno malom prostoru. Nekretnine od osam, deset ili petnaest kvadrata su prilično retke u našem glavnom gradu, dok onih od dvadesetak kvadrata još i ima. Ipak, to što ih je malo i što deluje nepraktično ne znači da im je cena mala.
Jedan metar kvadratni uglavnom se kreće u vrednosti od 1.500 do 2.000 evra, na šta svakako utiče i sama činjenica da se nalaze u centru (užem ili širem). Kupci koji se odlučuju za ovakav tip nekretnine su najpre oni kojima je lokacija presudna.
To gde se stan nalazi je ono što direktno određuje cenu, a u zenitu su Obilićev venac, Knez Mihailova, dorćolske ulice. Ipak, za vlasnike je bitno da znaju da mini-nekretnine nisu „roba koju bi svako poželeo“, te moraju biti realni prilikom formiranja cene. Bez obzira na lokaciju, treba imati u vidu da u tako malom stanu ne možete dobiti „konkretnu“ kuhinju, toalet, dnevnu, spavaću sobu, a kamoli terasu – što sve na globalnom planu obara cenu na tržištu nekretnina.
Mini-stanovi su tip nekretnine koji rado iznajmljuju studenti, koji u njima samo prespavaju ili borave dok ne završe studije, ne zaposle se i ne nađu neko bolje stambeno rešenje. Tu je, dakle, reč o iznajmljivanju, a sa druge strane, vlasnici stanova ih i kupuju upravo u te svrhe – radi izdavanja.
Iako kod nas još uvek možete naći pristojne kvadrature (40 do 50 kvadrata) za solidan novac, na mesečnom nivou, u svetu je to veliki problem. Tako je i nastao trend iznajmljivanja mini-stanova, koji koštaju upola jeftinije, a rešavaju stanovanje zaposlenima u metropolama koje imaju visok standard i paprene cene, piše Blic biznis.
Mini-stanovi nisu samo simbol Tokija, ima ih u Njujorku, ali i Parizu – u Gradu svetlosti ćete naići na mnoštvo nekretnina od petnaestak kvadrata, pa čak i manje, a cene su prilično visoke. Ipak, svakako manje od konkretnih stanova.