Prema njegovim rečima, preparat daje malo drugačiji vid zaštite od infekcije: ako „Sputnjik Ve“ u vidu vakcine izaziva stvaranje imunoglobulina G, onda nazalna varijanta vakcine stvara druga antitela.
„Stvar je u tome, što vakcina izaziva stvaranje imunoglobulina A. To su oni imunoglobulini koji štite sluzokožu. Nakon primene, oni se skupljaju na sluzokoži i čine veoma dobru imunološku kapiju koja štiti od prodiranja virusa“, rekao je Aljštejn.
Ranije je saopšteno da je Ministarstvo zdravlja Rusije odobrilo klinička ispitivanja novog preparata. Plan je da se testira na 500 dobrovoljaca do kraja 2023. godine. Redosled i vreme primene još uvek nisu određeni, naveo je doktor medicinskih nauka. Nije isključeno da će nazalni „Sputnjik Ve“ biti korišćen kao alternativna vakcina, iako je profesor Aljštejn priznao da bi više voleo drugu varijantu.
„Sa moje tačke gledišta, ako bi bila uvedena nazalna vakcina zajedno sa redovnom vakcinom, to bi bio najbolji pristup, jer vakcina izaziva formiranje imunoglobulina G, a nazalna vakcina izaziva obrazovanje imunoglobulina A. Zajedno su najbolja zaštita“, tvrdi Aljštejn.
Naučni centar „Smorodincev“ je nedavno predstavio još jedan nazalni preparat pod nazivom „Korfljuvek“. Prema rečima proizvođača on ima dvostruko dejstvo: deluje i protiv virusa korona i protiv gripa. Još nisu sprovedena klinička ispitivanja i plan je da se vakcina registruje tokom 2022. godine.
Šef laboratorije bionanotehnologije, mikrobiologije i virusologije Novosibirskog državnog univerziteta smatra da ovakav način vakcinacije može pomoći u postizanju kolektivnog imuniteta.
„Nazalna vakcinacija je mnogo jednostavnija, laka i bezopasnija, nego vakcinacija iglom u rame. Eto zbog čega se ona pre svega pravi, kako bi olakšala primenu i brzu rasprostranjenost vakcine“, rekao je Netjosov.
U slučaju da klinička ispitivanja pokažu dovoljnu efikasnost nazalne vakcine onda će se ona primenjivati umesto klasične, smatra direktor Naučno-obrazovnog centra imunobiotehnologije Sankt-Peterburškog hemijsko-farmaceutskog univerziteta Igor Krasiljnikov. Sa druge strane, prema njegovom mišljenju, mogu nastati problemi sa pravilnim doziranjem novog preparata.
„Svaka sluzokoža nosa je drugačija, pa prilikom primene nazalne vakcine, potrebno je izračunati dozu tako da je dovoljna da izazove imuni odgovor. Zato nazalne vakcine, generalno, nemaju široku primenu“, ukazao je on.
Dodao je da kapi za nos protiv kovida mogu biti efikasne za ljude sa hroničnim ili čestim respiratornim infekcijama. On se nada da će nazalne vakcine pojednostaviti borbu protiv širenja kovida.
„Za kratko vreme se može vakcinisati više ljudi i oni će radije da se vakcinišu nazalnom vakcinom, nego običnom“, smatra Krasiljnjikov.