Govoreći o zapadnoj diplomatskoj kulturi, Lavrov je, naravno, mislio na odnos Zapada prema Ukrajini i pokušaje da se uz pomoć „konstruktivne dvosmislenosti“ Rusija učini krivom za situaciju u Donjecku i Lugansku.
„Lepo je u Minskim sporazumima napisano: Kijev, Donjeck i Lugansk moraju da se konsultuju i usaglase poseban status, amnestiju i izbore pod okriljem OEBS-a. Šta je tu dvosmisleno?“, pita se Lavrov, dodajući da je jedini cilj Rusije da se poštuje ono što je potpisano u Minsku.
Nema tu nikakve dvosmislenosti, kazao je Lavrov i prokomentarisao upornu tvrdnju zapadnih diplomata da je Rusija izvršila aneksiju Krima: „Mi kažemo: kao prvo, nismo anektirali Krim, već smo odgovorili na molbu građana Krima, koji su bili pred direktnom pretnjom od uništenja. Odlično se sećam kako su lideri ’Desnog sektora‘ izjavljivali: ’Treba proterati Ruse sa Krima, zato što oni nikad neće ni govoriti, ni misliti, ni pisati na ukrajinskom‘“. To nije nikakva stilska figura. Šef ruske diplomatije podsetio je javnost i na reči ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog: „Ako se osećaš kao Rus, seli se u Rusiju.“
Balkanskim državama — pesnica
Lavrov treba da bude zadovoljan što zapadne diplomate prema Rusiji, iako je na svakom koraku napadaju, ipak imaju malo više poštovanja nego, na primer, prema balkanskim državama, pa, recimo, zahtev da se Rusi proteraju iz Ukrajine ipak ne potpisuju oni, nego ukrajinski predsednik.
Na primeru nezakonito otetog Kosmeta, američka diplomatija pretvara se u buldožer demokratiju. Tu je glavni instrument — pesnica. Kad govori istaknuti američki diplomata Gabrijel Eskobar, to zvuči ovako:
„Amerika stoji samo iza pregovora nezavisnih država Srbije i Kosova i podržaće isključivo dijalog te dve ravnopravne države.“ Nevažno je što jedna od njih nije ni nezavisna, ni ravnopravna, ni država. Ako do takvog dijaloga ne dođe — zna se: SAD imaju odgovor na sve u vidu sankcija i političkog pritiska, koje bi rado, ako zatreba, koristile i u Crnoj Gori. One snage koje drugačije misle, Amerika može i da izoluje.
Goli otok ili Gvantanamo
Ni manje ni više nego — ako ne slušaš, prvo sankcije, pa politički pritisak, pa izolacija. Eskobar jedino nije rekao da li na Goli otok ili, možda Gvantanamo, jer Amerikanci na svojoj teritoriji ne muče zatvorenike.
Pa ipak, do toga neće doći, jer se Vlada Crne Gore, kako tvrdi Eskobar, obavezala da svako ime koje treba da bude postavljeno na neku funkciju mora imati saglasnost Amerike. Junački, nema šta!
Ni kad je u pitanju Dodik, Eskobar nema tajni. Kurs SAD će biti agresivan. On, kaže, zna da to najbolje uspeva, jer ima lično iskustvo sa sankcijama, pogotovo na Balkanu. A ukoliko Dodik nastavi da preti otcepljenjem, to će samo dovesti do ekonomske izolacije Republike Srpske, a njemu lično će biti uvedene sankcije, ko zna koje po redu. Doduše, i to je bolje od „izolacije“ na nekom egzotičnom mestu.
Rusija — napolje
Naravno, nikakvi planovi u vezi sa Balkanom ne mogu se praviti ako Rusija ima bilo kakav uticaj na terenu. Dakle, Rusiju treba izbaciti. A da bi se to uradilo, treba ubediti ljude da „Rusija malo toga može da ponudi regionu. Ona gotovo da i ne investira. Ne pruža pomoć u humanitarnoj sferi ili oblasti razvoja“. A i ako nešto radi, onda to, čak i u ekonomskoj sferi, ima političku pozadinu. Naravno, štetnu po zemlje Balkana.
Zapadni Balkan se pravilno razvija samo ako svi lideri primaju i izvršavaju naloge Vašingtona.
Zapadna diplomatija na teritoriji Balkana je danas buldožer demokratija, diplomatija pretnji, ucenjivanja i sankcija.
Ruska diplomatija se zasniva na potpuno drugačijim pravilima. Pre svega na poštovanju Povelje Ujedinjenih nacija, Bečke konvencije i svih međunarodnih zakona. Osnovno pravilo je da se rešenje svih problema može naći samo u razgovorima. Druga sredstva se ne mogu koristiti. Zato je Sergej Lavrov jedan od najuglednijih svetskih diplomata.
U Rusiji ponekad citiraju reči cara Aleksandra Trećeg, koji je tvrdio da Rusija ima samo dva saveznika — armiju i flotu. Tome se vrlo često dodaje i treći — Srbija.
Istorija dve zemlje zaista je takva da Rusija danas, za razliku od Amerike, ne mora da snima spotove kako bi srpskom narodu dokazala da ga priznaje za normalan narod, ili da iskoristimo njihov naziv — da je Srbija — svet! Valjda to nismo bili dok se oni nisu setili da nas priznaju!
U čemu je razlika
Za Rusiju smo mi bili svet i onda kad smo bili roblje u Turskom carstvu, pa su vojnici ruske imperije došli da nam pomognu da se oslobodimo.
Za Rusiju smo bili svet i 1914. godine, kada je odlučila da uđe u Prvi svetski rat i zaštiti malu Srbiju, kojoj je velika Nemačka zapretila da će je zbrisati sa lica zemlje.
Bili smo svet i 1945, kada su vojnici Crvene armije, zajedno sa našom vojskom oterali Nemce sa Balkana.
Za Rusiju smo svet i danas, kad zajedno s nama brani Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija, braneći tako srpski teritorijalni integritet.
Ruska diplomatija na Balkanu je i slanje vakcine na samom početku epidemije, dok se zapadne države otimaju oko respiratora. Ruska diplomatija su i lekarske ekipe koje su dezinfikovale naše bolnice i avione koji spasavaju naše ljude od poplava ili od požara. I kad gasovod, koji ide u Evropu, prođe preko Srbije, a ne mora.
Ruska diplomatija ne želi da menja Srbiju, već da joj pomogne. Zapadna — da je slomi i potčini.
U tome je razlika.
Više o tome koliko se razlikuju ruska i zapadna diplomatija, pogledajte u emisiji „Moj pogled na Rusiju“: