Ovako advokat i konsultant Branko Pavlović gleda na težak udarac koji je Demokratskoj partiji zadala pobeda političkog novajlije, republikanca Glena Jangkina nad bivšim guvernerom Virdžinije, demokratom Terijem Mekolifom, u državi u kojoj je Bajden na poslednjim predsedničkim izborima pobedio Trampa sa deset odsto razlike.
Referendum koji su demokrate same napravile
„Demokrate su doživele ogromno iznenađenje. U Virdžiniji su izgubili, dok je u Nju Džerziju, državi u kojoj praktično ne bi smeli da imaju problem, guverner Fil Marfi jedva uspeo da sačuva poziciju u nadmetanju sa republikancem Džekom Čatarelijem. U tom smislu je ovaj rezultat na izborima za guvernere zapravo potvrdio čitav niz predviđanja da će demokrate vrlo loše proći na novembarskim izborima sledeće godine. Nešto dublja analiza rezultata govori o tome da ta agenda preumljavanja ljudi i potpunog menjanja kulturološkog koda na kome je Amerika izrasla nailazi na veliki otpor, a koji se onda reflektuje u vidu političkog glasanja protiv“, ocenjuje Pavlović.
Na pitanje da li o tome govori i činjenica da su demokrate u Virdžiniji poražene od strane čoveka do juče praktično nepoznatog u političkom životu, biznismena Jangkina koji je tokom kampanje akcenat stavio na pitanje rasizma u školama i obaveznom nošenju maske zbog pandemije kovida, naš sagovornik kaže da to što se pojavljuju nova lica koja vrednosno pogađaju u srce onoga što većina Amerikanaca misli predstavlja ključ uspeha republikanaca.
„Republikanci bi verovatno gore prošli da su, poput demokrata, posegnuli za nečim već viđenim, pa je ta ideja da se ide sa novim ljudima na tradicionalnoj agendi dobar potez i očigledno daje rezultate. Za očekivati je da će republikanci u borbi za Kongres, osim naravno kada su senatori u pitanju, tu taktiku nastaviti da primenjuju“, smatra Pavlović.
Podele unutar demokrata
Sa druge strane, kako dodaje, teško da će u demokratskom taboru izvući pouke iz iskustva sa Virdžinijom i Nju Džerzijem.
„Oni imaju jako veliki problem jer su unutar sebe podeljeni između pogresivista i onih koje oni zovu umerenima u toj njihovoj agendi. Problem demokrata je i u tome što su se, na neki način, „zafarbali“ u ćošak u kome će svakom promenom svoje ideologije i svog političkog nastupa mnogo pre izgubiti jedan deo svojih birača nego što će uspeti da prošire bazu onih koji glasaju za njih. U suštini, oni su igrali na kartu mržnje prema Trampu, a ovo su bili izbori gde se pojavljuju novi ljudi pa ta mržnja prema bivšem predsedniku demokratama nije mogla da odigra onaj kohezivni faktor koji su imali na predsedničkim izborima“, ukazuje Pavlović.
U osvrtu na to da su republikanci trijumfovali u trenutku kada, prema pisanju američkih medija, popularnost predsednika Džozefa Bajdena opada, a uspeh njegove domaće agende dolazi pod znak pitanja, sagovornik Sputnjika kaže:
„Demokrate će sve ovo sigurno podsticati u pravcu koraka koji podrazumevaju neke finansijske pakete pomoći i razvoja po svaku cenu, jer oni ideološki više ne mogu da pariraju tom talasu koji ide ka tome da ih skloni sa političke scene u novembru 2022. godine. Oni jedino mogu da pariraju nekakvim novcem, nekakvim realnim standardom građana koji bi bio povećan. Pitanje je, međutim, da li je to moguće ili ne, a ja sam bliži tome da nije. Mislim da će oni kao jedinu pouku iz svega ovoga izvući to da moraju da, uslovno govoreći, „podmićuju“ birače da bi možda stigli do nekakve pobede“, kategoričan je Branko Pavlović.
Pobeda republikanaca u Virdžiniji i tesan rezultat u Nju Džerziju podseća na 2009. godinu, kada su njihovi uspesi u ovim državama nagovestile zapanjujuće preuzimanje Predstavničkog doma na izborima na sredini mandata 2010. godine.