Denis Šapovalov: Prvi rokeri su bili Bah, Hajdn i Betoven

Prvi rokeri su bili Bah, Hajdn, Betoven, samo što u njihovo vreme nije bilo struje. Ipak, pravi rok nisu samo buka i škripanje žica, to je stanje duše, kaže u razgovoru za Sputnjik proslavljeni ruski violončelista Denis Šapovalov.
Sputnik
S kamernim ansamblom „13 gudača“ Denis Šapovalov će večeras u Kolarčevoj zadužbini, u okviru 53. Bemusa, predstaviti nesvakidašnji „krosover“ program, koji čine Vivaldijev Koncert za violončelo, gudače i kontinuo, kao i svoj „Bravurozni koncert“. U drugom delu nastupa Šapovalov će izvesti svoje originalne obrade numera grupe „Pink Flojd“.

Muzički vatromet na Kolarcu

„Prvi deo koncerta je „italijanski vatromet“. To je zanimljiva sinteza i mešavina različitih stilova, klasike, italijanske i bečke i - koliko god to čudno zvučalo – roka. To je neka vrsta omaža mojim omiljenim kompozitorima, među kojima su Vivaldi i Hajdn... Koncert Vivaldija je napisan u Ge-duru, u raspoloženju koje je omiljeno svima na poznatim violinskim koncertima. I tu je, naravno, beogradska premijera mog 'Bravuroznog koncerta'. Jedan od delova ove kompozicije zove se ’Jozef roks’ (reč je o Hajdnu). Drugi deo je omaž mojoj omiljenoj rok grupi. Podjednako volim i klasiku i rok, tako da je ovo smeli eksperiment čija je glavna koncepcija da se rok i klasika pomešaju i udruže, da stvore, moglo bi se reći, novi pravac u muzici“, kaže Šapovalov.
„Bravurozni koncert“ je, kako kaže, komponovao bukvalno 20 dana uoči premijere, pre pet godina, kao dar Moskovskom konzervatorijumu, u čast njegove 150-godišnjice.
„Premijera je održana u maloj sali Moskovskog konzervatorijuma s velikim uspehom. Od tada redovno izvodim ovaj koncert, nastupao sam s njim na mnogim festivalima, uključujući i Italiju“, navodi ruski muzičar.

Bezgranični kosmos Pink Flojda

Naš sagovornik kaže da je veliki obožavalac „Pink Flojda“ još od mladosti i da je stvaralaštvo ovog benda veoma snažno uticalo na njegov pogled na svet.
„Taj bezgranični kosmos u zvučanju i društvena pitanja koja oni postavljaju meni su veoma bliski“, oduševljeno priča Šapovalov.
Ruski umetnik je prvo svirao samo klasiku – Čajkovskog, Šuberta, a porom se posvetio raznim drugim stilovima.
„Okvir je širok: od tradicionalne klasične muzike do roka, čak i duhovne muzike. Jedan od mojih najneobičnijih i najprovokativnijih projekata je 'Rok protiv rokokoa'. To je svojevrsna bitka klasike i roka. U tom projektu su suprotstavljeni muzika Čajkovskog i 'Simfonija u rok stilu' koju sam ja napisao, kao i 'Rok varijacije na temu rokokoa' za violončelo i simfonijski orkestar. Ja dirigujem klasiku i rok, sviram na akustičnom i električnom violončelu. Publika je uvek oduševljena, jer na takvim koncertima mladi ljudi se po prvi put upoznaju s klasikom, a redovni posetioci filharmonijskih dvorana, gde izvodim te projekte, često prvi put u životu slušaju rok. I sve to tokom jedne večeri, na jednom koncertu“, primećuje Šapovalov.

Nikakva tehnika ne može da zameni dušu i srce

On otkriva da je razlika između akustičnog i električnog violončela ogromna, jer je izvođač koji svira na akustičnom instrumentu izvor svega što se događa – od zvuka i upravljanja njime, do boja, tananih nijansi, dok je u slučaju električnog violončela mnogo toga na zvučnomi procesoru koji omogućava da se izvlači široki spektar raznovrsnih električnih vibracija!
„Ipak, majstor instrumenta i njegove ruke su uvek najvažniji. Nikakva tehnika ne može da zameni dušu i srce“, zaključuje ruski violončelista.
Denis Šapovalov je osvojio prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju „Čajkovski“ 1998. godine. Nastupao je na brojnim međunarodnim festivalima u Rusiji, Gruziji, Jermeniji, Litvaniji, Poljskoj, Fransukoj i mnogim drugim zemljama. Sarađivao je sa Simfonijskim orkestrom „Čajkovski“, Akademskim simfonijskim orkestrom Sanktpeterburške Filharmonije, Kamernim orkestrom „Moskvski virtuozi“, Tokijskim simfonijskim orkestrom i drugim ansamlbima.
Redovno drži majstorske kurseve u Rusiji i inostranstvu kao gostujući profesor, a 2014. godine je pokrenuo projektnu nastavu „Cello Travel International Academy“.
Kamerni ansambl „13 gudača“ osnovan je 2016. godine na inicijativu vanrednog profesora i violončeliste Srđana Sretenovića. Naziv ansambla je inspirisan zlatnim dobom kamernog muziciranja u Srbiji, kada je gudački orkestar „Dušan Skovran“ pod upravom profesora Aleksandra Pavlovića brojao 13 muzičara i kada su nastajala brojna dela savremenih srpskih kompozitora za taj orkestar.
Komentar