Energija zelena, a crno nam se piše: Kako spasiti planetu i uništiti čovečanstvo

A samo dan ranije, prvi put u istoriji, čovečanstvu se sa tribine Ujedinjenih nacija obratio dinosaurus! Junak novog spota Programa za razvoj Ujedinjenih nacija Frenki kaže da se boji da čovečanstvo neće umeti da izađe na kraj sa promenom klime i da će ponoviti sudbinu dinosaurusa i nestati sa lice zemlje.

Mi smo bar mogli da kažemo da nas je uništio asteroid, a šta ćete vi reći, pita se dobronamerni i zabrinuti Frenki.

U spotu se prezentuju i podaci da čovečanstvo godišnje troši 423 milijarde dolara na subvencionisanje goriva koje se vadi iz zemlje. Ta suma je dovoljna da se svi ljudi u svetu vakcinišu protiv korone. A novac se može potrošiti i na smanjenje siromaštva.

Upozorenje je važno i dragoceno, klimatske promene, bez obzira čime su izazvane, a naučnici baš i nisu oko toga saglasni, zahtevaju zaista hitnu reakciju. Ali promišljenu i dobro organizovanu. Ukidanje preko noći jednog energetskog sistema, a uvođenje drugog, neproverenog — vodi direktno u katastrofu.

Ako se posmatra pomenuti spot i podaci koji su navedeni, može se zaključiti da čovečanstvo ne sme da izumre od klimatskih promena, ali od zime i gladi — može. Jer, lako ćemo se mi odreći postojećih izvora energije, ali moramo naći druge, a oni sasvim sigurno neće biti besplatni, pa će ljudi opet ostati bez vakcina, a ni gladni neće dobiti hranu. A još bolji način da se planeta sačuva od čovekovog lošeg uticaja je da se posluša Greta Tumberg i da se deca uopšte ne rađaju. Posle stotinak godina, neće imati ko ni da se greje, a ni da gladuje.

Kao i svaka dogma dovedena do apsurda, i ova o zelenoj energiji, udarila je upravo po onima onima koji su je stvorili. Evropi danas preti smrzavanje samo zato što je poverovala da se može osloniti na vetar i sunce kao isključivi izvor energije. Ove godine vetra nije bilo, sunca je bilo nedovoljno, pa je došlo do paradoksalne, ali i licemerne situacije da se Engleska, dok organizuje ovakav skup, vraća davno prevaziđenom uglju — najprljavijoj energiji koja se može zamisliti. Da i ne govorimo o tome da neke od sadašnjih zelenih tehnologija vode samo povećanju izbacivanja ugljen-dioksida u atmosferu. Po toj logici bi se i ugalj mogao nazvati „zelenim“.

A priroda kao da se još jednom poigrala s nama. Kad smo već poverovali da je za sve poplave, požare, zemljotrese, ciklone i uragane krivo globalno zagrevanje, a ne klimatski ciklusi, desilo se, da kao što to periodično biva, da leto na Arktiku zakasni, topli vazdušni talas izostane, pa kapriciozni arktički led odbije da se topi i tako kompromituje gotovo prihvaćenu ideju o globalnom otopljenju. Prvi to shvati svevideći Fejsbuk i krene da svuda blokira tu temu, jer zelena energija je moderna i veoma unosna industrija, ali o njenim manama se uglavnom ćuti, jer je u igri ogroman novac velikih eko-korporacija.

A tih mana ima mnogo, počev od toga da se po ko zna koji put suočavamo sa licemerjem dvojnih standarda. Seča drveća u bilo koje svrhe je strogo zabranjena svuda. Krčenje ogromnih površina da bi se na njima postavile vetrenjače — sasvim je normalna stvar. Ali, to ni izdaleka, nije sve.

Za proizvodnju zelene energije potrebno je, sa stanovišta ekologije, mnogo opasnih materijala. Ako rešimo da pravimo vetrenjače, potrebno nam je mnogo čelika, a čelik se pravi od uglja. Za proizvodnju solarnih panela potrebno je mnogo kvarca i uglja. Kada se to zajedno topi, dobija se mnogo ugljen-dioksida.

Uz to, ultrazvuk koji nastaje od rada vetrenjača, vrlo je štetan po zdravlje. Pa još stradaju ptice — jastrebovi i orlovi upadaju u vetrenjače kao u mašinu za mlevenje. Pored toga — vetrenjače se često kvare, a još češće padaju. Skladištenje ili utilizaciju niko još nije osmislio, a opasno je čak i njihovo transportovanje. Kod jakih vetrova njima se ne može upravljati, lako se zapale i vatra se širi na mnogo hektara. A kad se zapale solarni paneli — gotovo ih je nemoguće ugasiti.

Ali, pošto je u pitanju unosan biznis, svi bi da se njime bave. Čim postoji potražnja, biće i ponude. Zakon tržišta. Tako su u Australiji izmislili blokove od smese aluminijuma i grafita. I nije važno što se stvara štetan gas prilikom gorenja ove smese, važno je da se stvara energija — tobože zelena. A Škotlanđani su kao izvor „zelene“ energije predložili otpatke koji ostaju pri proizvodnju viskija.

Za proizvodnju ovog popularnog pića koriste se ječam, kvasac i voda. Ono što ostaje kao otpad, ranije se koristilo kao hrana za svinje. Sada se prerađuje u alkohol — etanol, metanol i koristi kao gorivo za automobile. Može da se sipa direktno u rezervoar bilo kog motora sa unutrašnjim sagorevanjem. A koliko viskija i kojim postupkom treba napraviti da bi se dobila potrebna količina „zelenog“ goriva, niko ne kaže.

Reč dekarbonizacija postala je najpopularnija među ekolozima, ali svima mora biti jasno da je nemoguće osloboditi se potpuno ugljen-dioksida. I nepotrebno… i štetno. Treba podstaći prirodu da ga apsorbuje, što ona i radi. Velike teritorije pod šumama koje „udišu“ ugljen-dioksid, jesu stvarna pluća planete i njih treba povećavati. Na to je podsetio predsednik Rusije, ističući da Rusija ima sve resurse da se na taj način bori protiv zagađenja — ogromne teritorije pod šumama, morima, močvarama… U planu je da se te teritorije još povećaju i da se savremenom tehnologijom smanji emitovanje štetnih gasova. U tome moraju da učestvuju sve zemlje sveta.

Rusija je zemlja koja koristi najviše „zelene“ energije u svetu — oko 40 odsto energije dobija se od hidro i atomskih centrala, od vetrenjača i solarnih panela. A ako se smatra „zelenim“ i gas koji zaista emituje vrlo malu količinu ugljen-dioksida, onda je to gotovo 85 odsto.

Zajednička borba za zaštitu prirode je neophodna, nema spora, ali ona mora biti transparentna, planirana i odlično organizovana. Inače može dovesti do katastrofe, prema kojoj će trenutna visoka cena gasa i mogućnost da se cela Evropa ove zime smrzava, biti mala i nevažna epizoda.