Vrednost decembarskih fjučersa gasa prema holandskom TTF indeksu, najlikvidnijem evropskom čvorištu, na otvaranju trgovanja iznosila je 935,6 dolara (806,5 evra) za hiljadu kubnih metara, tokom dana pala je na 849 dolara (738,3 evra), a do zatvaranja trgovanja iznosila je 865,2 dolara (752,4 evra) što je, uzimajući u obzir kursnu razliku – za 4,9 odsto ispod procenjene cene.
U sredu je cena fjučersa do zatvaranja trgovanja skočila za 17,5 odsto i premašila 950 dolara. Nagli skok mogao je biti uzrokovan činjenicom da „Gasprom“ 2. novembra nije za prvi kvartal 2022. godine rezervisao dodatne kapacitete za pumpanje gasa kroz ukrajinski transportni sistem, kao i kapacitet poljskog dela gasovoda „Jamal-Evropa“.
Gasna kriza u Evropi
Poslednjih meseci cene fjučersa za gas u Evropi su se više nego udvostručile. U avgustu je cena jedva prelazila 500 dolara, dok je 6. oktobra dostigla istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon čega je na tržištu započeo pad.
Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.
Evropa je 13. oktobra započela aktivni period selekcije gasa iz svojih skladišta. U trenutku početka grejne sezone, ona su bila popunjena sa nešto više od 78 odsto, što je 14 procentnih poena manje od proseka u poslednjih pet godina.
Prema rečima ruskog predsednika, deficit gasa na evropskom tržištu je rezultat ekonomske politike Evropske komisije. Osim toga, iz Sjedinjenih Američkih Država i sa Bliskog istoka u Evropu nije dostavljeno osam milijardi kubnih metara goriva, dok je „Gasprom“ povećao izvoz za 11 milijardi kubnih metara.
Svoj komentar o tome zbog čega su evropski potrošači za enormne cene gasa odmah optužili Putina u autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ dala je Ljubinka Milinčić: