Prema važećim pravilnicima, pljeskavice bi trebalo da sadrže mleveno meso i so, bez dodataka, ističe Tamara Bošković iz Uprave za veterinu.
"Pljeskavica uvek ima životinjsko meso i druge delove životinje, ništa drugo. Osim možda soje. Često su proizvođači skloni dodacima, ali oni nisu nebezbedni. Samo ne doprinose kvalitetu koji mi očekujemo i plaćamo", kaže za Prvu televiziju Boškovićeva.
Ona dodaje da je bilo prijava građana koji su se žalili na strana tela, parazite i neprijatan miris miris mesa, iako je to, kako kaže, redak slučaj.
Iako inspektora koji kontrolišu kvalitet mesa nema dovoljno, Boškovićeva kaže da se radi procena rizika, pa se kontrolišu rizični subjekti, dok veliki lanci imaju svoje sisteme samokontrole.
Najbitniji kriterijumi za razlikovanje mesa koje sadrži preporučenu količinu masnoće i onog koje sadrži sojino ili krompirovo brašno, jesu struktura, boja, pa tek onda miris.
"Meso bi trebalo da bude zrnasto. Ako liči na paštetu znači da je samleveno i ima brašna. Dobro meso bi trebalo da bude crvene boje, svetlije meso ima dodatke", kaže kuvar Milan Stojanović, ali ističe da i boja može da zavara jer se meso "farba".
Osnovni parametri za kvalitet mesa su proteinski i aminokiselinski sastav mesa, kaže prof Dr Vitomir Vidović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
On tvrdi da zamrznuta mesa menjaju svoju mikrobiološku vrednost i negativno utiču na zdravlje ljudi.
Objašnjavajući kako da prepoznamo koje meso je odmrznuto pa stavljeno u prodaju, Vidović kaže da takva mesa brzo oksidiraju.
"Zamrznuta mesa menjaju mikrobiološki sastav i vrednost. Ako se odmrznu mogu da ostanu dan u izvozima, ali brzo moraju da se šalju u preradu. Od toga nastaju salame, viršle, kobasice, pljeskavice, itd", kaže Vidović, a prenosi B92.