To što Zaev, iako je priznajući poraz na lokalnim izborima najavio ostavku na sve državne i partijske funkcije, ostavku još nije dostavio predsedniku parlamenta (Sobranja), najviše i brine građane Severne Makedonije, smatra Ivan Stoilković, predsednik Demokratskog saveza Srba u Severnoj Makedoniji. Takvo postupanje još aktuelnog makedonskog premijera je neodgovorno, dodaje on.
Ostavka neizvesna, izbori sve izvesniji
Zaev je ostavku najavio još 31. oktobra, kada je postalo izvesno da je njegov Socijaldemokratski savez (naslednik Saveza komunista) na lokalnim izborima doživeo sunovrat. Ova partija je, prema prvim preliminarnim rezultatima koje je objavila Državna izborna komisija, od 80 opština i grada Skoplja, pobedila u 16 opština, dok je opoziciona VMR-DPMNE pobedila u 42 opštine, među kojima su i važni gradovi kao što su Bitolj i Ohrid. U prestonici Skoplju pobedila je nezavisna kandidatkinja Daniela Arsovska, koju je podržala opozicija.
Iako je najavio da će podneti ostavku, Zaev nije najavio održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. Prema njegovim rečima, vladajuća koalicija ima dovoljno snage da izabere novu vladu. Sa druge strane, lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski smatra da socijaldemokratska vlada nema više legitimitet da upravlja zemljom i da su parlamentarni izbori rešenje problema.
Šta će se zapravo dogoditi i kako će izgledati rasplet drame, prema Stoilkovićevim rečima, „pitanje je od milion dolara“.
„Ono što je vidljivo u parlamentarnoj većini, jesu najave za napuštanje vladine koalicije. Kada se radi o koheziji među albanskim poslanicima, ni tamo situacija nije najsjajnija, tako da i tamo postoji odliv pojedinih poslanika. Moguće je da se sve završi širom koalicionom vladom, koja će u roku od sto dana pripremiti nove parlamentarne izbore i označiti kraj vladavine Zorana Zaeva“, smatra Stoilković.
Položaj Zaeva neodrživ
Stevan Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije smatra da je položaj Zorana Zaeva nakon izbornog poraza postao neodrživ, te da su vanredni parlamentarni izbori u Severnoj Makedoniji neminovni. Tome se, kaže, neće protiviti ni Vašington, strana na čiji stav uvek treba računati kada je Severna Makedonija u pitanju.
Vanredni parlamentarni izbori Skoplju bi doneli preko potreban predah u konstantnom rvanju sa Sofijom oko pristupanja EU. Bugarska, podsećamo, blokira makedonske evrointegracije negirajući makedonski identitet, odnosno jezik i istoriju.
„Čini mi se da Vašington vodi drugačiju politiku od Brisela i Berlina, koji je podržavao sve balkanske režime, i da će motivisati Makedonce da logičan nastavak ovog kolosalnog poraza Socijaldemokratskog saveza budu i vanredni parlamentarni izbori“, tvrdi Gajić.
Šta donose novi izbori
Novi izbori trebalo bi makedonskoj politici da donesu nove kadrove koji nisu kompromitovani koruptivnim aferama i koji će biti sposobniji od dosadašnje vlade, napominje Stoilković. Makedonija se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji, dodaje on.
„Ono što treba da se očekuje kao zaokret u politici, to bi trebalo da bude promena kursa u ekonomskoj politici, ali i u odnosu prema regionalnoj politici. Ukoliko eventualna buduća parlamentarna većina ne bude makar malo korigovala svoju politiku prema Srbiji, jer Srbija je duži niz godina proterana iz Makedonije ekonomski i politički, promena vlasti neće značiti ništa i neće doneti nikakve promene građanima“, kaže Stoilković.
Gajić pak smatra da, nakon eventualnih vanrednih izbora, neće biti političkih zaokreta — VMRO-DPMNE neće biti u stanju da ugrozi Prespanski sporazum.
„Možda će govoriti kako su posledice posle Zaeva strašne, ali ne verujem da će išta ozbiljno moći da promene“, tvrdi on.
Glavna bitka na lokalnim izborima vodila se oko pitanja ko će upravljati prestonicom Skopljem. Nezavisna kandidatkinja Daniela Arsovska pobedila je socijaldemokratskog kandidata Petrea Šilegova.
Arsovska, ekonomista sa diplomama Skopskog, Oksfordskog i Šefildskog univerziteta, postala je poznata kao predsednica makedonske Privredne komore, a, kako kaže Stoilković, njen recept za pobedu bilo je obećanje da će Skoplje voditi kao menadžer, a ne kao političar.
Arsovska je pobedila sa oko 20.000 glasova razlike i, kako je izjavila, srećna je što je nakon trideset godina Skoplje prvi put dobilo ženu za gradonačelnika.
„Zahvaljujući mojoj porodici, mojim najmilijima, pokazali smo da su mi, uprkos crnoj kampanji, oni najveća podrška. Sada imamo priliku da predano radimo, da tražimo odgovornost za ono što nije urađeno, ali i da Skoplje pretvorimo u čist, zelen i moderan grad“, poručila je ona.