„To nije dobar način komunikacije“, rekao je on u emisiji kanala „Rusija 24“.
Ministar je dodao da u kontekstu sastanaka u „normandijskom formatu“ zapadni partneri pokušavaju da Rusiju predstave kao stranu u sukobu na istoku Ukrajine, pozivajući se na „konstruktivnu dvosmislenost“.
„Mi se pitamo: kakva je to dvosmislenost? Napisano je: Kijev, Donjeck i Lugansk bi trebalo da počnu konsultacije i da usaglase poseban status, amnestiju, izbore pod okriljem OEBS-a. Tamo je sve to napisano“, podvukao je on.
Prema njegovim rečima, Rusija podseća da su u konfliktu na istoku Ukrajine uključeni samo oni koji se navode u dokumentu, koga su Savet bezbednosti i UN obavezali da ispune ono što su potpisali. Na to zapadni partneri podsećaju Krim.
„Kao prvo, mi govorimo da mi nismo aneksirali Krim, već smo odgovorili na zahtev stanovnika Krima kojima su pretili uništenjem. Odlično se sećam kako su lideri ‘Desnog sektora’ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) izjavljivali: ‘Potrebno je isterati Ruse sa Krima, jer oni nikada neće ni govoriti, ni misliti ni pisati na ukrajinskom’. To nije figurativno rečeno“, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije.
On je podsetio na reči predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog: „Ako se osećaš kao Rus, onda idu u Rusiju“.
„To je upravo ona ideologija koju je ‘Desni sektor’ proglasio odmah nakon što je dokument o nagodbi koju je garantovala Evropska unija pregažen od strane onih koji su ga potpisali zajedno sa predsednikom Janukovičem u ime opozicije", izjavio je Lavrov.
Ministar je dodao da kada se spomene ta činjenica zapadni partneri sve poriču.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu nakon prevrata u Ukrajini 2014. godine. Ukrajinske vlasti su ranije više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“. Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Rusija je takođe više puta izjavljivala da nikoga ne namerava da napada, a izjave o „ruskoj agresiji“ koriste se kao izgovor da se u blizini ruskih granica postavi više vojne tehnike NATO-a. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, ruska pretnja je „izmišljotina onih koji žele da profitiraju od svoje uloge prethodnice u borbi protiv Rusije, da za to dobiju neke bonuse i beneficije“.