Osim obećanja, malo zemalja se obavezalo na nešto konkretno, što je razočaralo aktiviste koji se bore protiv klimatskih promena.
Rezultat višednevnih teških pregovora je takav da ostaje mnogo toga da se dogovori na konferenciji UN o klimi u Glazgovu, gde će mnogi lideri G20 otputovati direktno iz Rima, ukazuje Rojters.
Lideri G20 kompromisno su se obavezali da će postići neutralnost ugljenika do ili oko sredine veka na završetku dvodnevnog samita.
U finalnom saopštenju se kaže da će "nacionalni planovi smanjenja emisije štetnih gasova biti unapređeni po potrebi", ali se ne navodi nikakav konkretan rok osim 2050. kada bi trebalo da se prestane sa emitovanjem ugljen dioksida, ističe Glas Amerike.
"Shvatamo da su uticaji klimatskih promena na 1,5 stepeni Celzijusovih mnogo niži nego na 2,0 stepena Celzijusovih. Održavanje na 1,5 stepeni Celzijusovih će zahtevati smislene i efikasne akcije i posvećenost svih zemalja", navodi se u saopštenju, preneo je Rojters.
Prema finalnom saopštenju, oni su se, takođe, saglasili da ukinu javno finansiranje proizvodnje električne energije koja se dobija iz uglja u inostranstvu, ali nisu postavili cilj za postepeno izbacivanje uglja u zemlji, što je jasan znak za najveće zagađivače ugljem Kinu i Indiju, ocenjuje AP.
Grupa 20, koja uključuje Brazil, Kinu, Indiju, Nemačku i SAD, proizvodi oko 80 odsto od ukupne količine štetnih gasova.
UN su ranije saopštile da će ograničavanje zagrevanja planete za 1,5 stepeni sprečiti da se drastično pogoršaju vremenski uslovi i da poplave, oluje i suše budu ređe.
Da bi se taj cilj postigao, potrebno je do 2050. godine prestati sa emitovanjem ugljen dioksida.
Kina, najveći emiter ugljen dioksida, odredila je sebi rok do 2060, a na 2050. se nisu obavezale ni Indija, ni Rusija.
Stručnjaci u UN upozoravaju da će, čak i ako svi sadašnji nacionalni planovi za borbu protiv klimatskih promena budu implementirani, temperatura porasti za 2,7 stepeni - što će uzrokovati sve više ekstremnih vremenskih prilika i nepogoda, prenosi Tanjug.