Prethodno je „Komercijalnu banku“ i u Srbiji i u regionu, kupila slovenačka banka NLB, a slična spajanja u prethodnom periodu u Srbiji smo viđali mnogo puta.
Prošle godine imali smo 47 banaka, a danas 25. U takvoj situaciji uvek je često pitanje šta će biti sa klijentima i računima građana. U ovom konkretnom slučaju to se pitaju i klijenti „Komercijalne banke“ u Republici Srpskoj, ali neretko i ukupno oko milion klijenata u „Poštanskoj štedionici“.
Sa ovakvim transakcijama, i teoretski i praktično, banka kupuje sva prava i obaveze. Dakle, kada jedna banka preuzme drugu ili kada se pripoje, preuzimaju se i sva prava koja ima ta banka, ali i sve njene obaveze. Ugovori koji su potpisani do tog trenutka ne trpe nikakve izmene. U prevodu, kamate i na kredite i na štednju ostaju iste, kao i sva prava i obaveze koje ste prethodno potpisali, prenosi Blic biznis.
Ono što je najvažnije jeste da klijenti banke treba da prate obaveštenja jer mogu da se promene neke tehničke stvari, ali i o tome će banka naći način da vas obavesti.
Biće još spajanja
Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije očekuje nova spajanja.
„Očekujem da se nastave procesi integracije i ukrupnjavanja na srpskom tržištu, s obzirom na to da banke sa većim kapitalom imaju izrazite prednosti u odnosu na one sa manjim. Procene pokazuju da je broj banaka u odnosu na naš broj stanovnika ali i BDP iznad optimalnog, pa očekujem u narednom periodu dalje integracije. Ono što je bitno to je da se u tim procesima ne dozvoli da neka banka stekne dominantan položaj na bankarskom tržištu, što po pravilu vodi ka povećaju cene proizvoda i usluga“, rekao je nedavno Hanić.
Na pitanje koji bi bio optimalan broj banaka na srpskom tržištu, profesor Hanić kaže:
„Kada govorimo o optimalnom broju banaka na srpskom tržištu, on je prilično statistički i tehnički. Treba uzeti i neke kvalitativne faktore, mrežu i još neke činioce. Po mom mišljenju, u ovoj fazi razvoja, to je od 20 do 22 banke.“