DRUŠTVO

Velika buka oko Ivermektina: Srpski farmakolog upozorava da se ne uzima na svoju ruku

Lekove ne treba piti bez saveta lekara. Pogotovo ne Ivermektin, koji može uzajamno da deluje s drugim lekovima, poput onih koji sprečavaju stvaranje trombova, a ne smeju da ga piju ni trudnice i dojilje. Ograničenja ima dovoljno da ljudi ne treba ni da pomisle da sami kupe bilo koji lek, kaže za Sputnjik klinički farmakolog i toksikolog Radan Stojanović.
Sputnik
Proteklih dana u žižu javnosti je dospela neproverena informacija da lek Ivermektin leči korona virus. Ne čudi što je ta tvrdnja na društvenim mrežama pokrenula žustre rasprave, pogotovo na „Tviteru“ i „Vajberu“, gde postoji grupa koja danas broji više od 11.000 članova, u kojoj lekari i ostali građani dele svoja iskustva s tim lekom.
Uvereni da će Ivermektin bar ublažiti uticaj kovida 19, neki su počeli da ga piju na svoju ruku, bez odobrenja svog lekara. To, po rečima našeg sagovornika, nikako ne treba činiti, pogotovo zato što još uvek nije naučno dokazano da taj lek pomaže u lečenju virusa korona.

Ivermektin protiv korona virusa

Kako je onda dospeo u centar pažnje? Pošto u svetu i dalje nisu napravljeni lekovi koji imaju jasne i vidljive efekte u lečenju korona virusa, stručnjaci su počeli da ispituju delotvornost onih koji se koriste već decenijama, nad kojima su sva klinička ispitivanja odavno urađena i čija je bezbednost utvrđena. Tako su došli i do Ivermektina.
Ivermektin se već decenijama koristi za lečenje parazitarnih infekcija i kožnih oboljenja. Primenjuje se u humanoj i veterinarskoj medicini. Unosi se oralno. U vreme kovida 19 privukao je pažnju zbog svojih farmakoloških efekata: ublažavanja zapaljenja, regulisanja reakcije imuniteta zarad postizanja ravnoteže u telu i, kako neki tvrde, usporavanja zgrušavanja krvi.
„Imajući sve to u vidu, počela su klinička ispitivanja. Neki rezultati su bili ohrabrujući, a neki razočaravajući, pa nije mogao da se izvuče jasan zaključak. U suštini, Američka i Evropska agencija za lekove i Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuju njegovu primenu u prevenciji i terapiji na osnovu trenutnih dokaza“, predočava Stojanović.
Ipak, to ne znači da Ivermektin treba lako odbaciti. O tom i drugim lekovima započete su studije u Velikoj Britaniji i Americi, koje se bave njihovim uticajem u lečenju korona virusa.
„Te studije bi trebale da daju visok nivo dokaza. Kad budu završene, onda ćemo moći da kažemo gde je pravo mesto Ivermektinu“, ističe Stojanović za „Sputnjik“.

Klinička ispitivanja i vakcine

Profesor Medicinskog fakulteta pojašnjava da lekovi koji su predmet kliničkih ispitivanja pripadaju različitim farmakoterapijskim grupama:
„Imamo antivirusne lekove, poput Molnupiravira, koji je Američka agencije za lekove, praktično, odobrila. Tu je i Fajzerov lek u kombinaciji s Ritonavirom, lekom koji je bio deo protokola za lečenje HIV-a. Ispituje se u prevenciji i terapiji. Pokušava se i sa inhalacionim kortikosteroidima, kao što je Budesonid i s antidepresivima iz grupe SSRI. Pokušava se gađanje ovog virusa na više frontova, a videćemo koji ‘meci’ će biti uspešni“.
„Najbolje oružje u borbi protiv korona virusa trenutno je kombinacija striktnog sprovođenja epidemioloških mera i vakcinacije“.
Stojanović napominje da je najbolje „oružje“ u borbi protiv korona virusa trenutno kombinacija striktnog sprovođenja epidemioloških mera i vakcinacije:
„Vakcine koje postoje i dalje su vrlo sposobne da nas zaštite od teških oblika bolesti, hospitalizacije i smrtnog ishoda. S druge strane, smanjena je efikasnost sprečavanja zaražavnja prvim sojem. Taj podatak je veoma važan, jer sugeriše da i vakcinisani moraju da se pridržavaju epidemioloških mera, kako bi se sprečilo prenošenje virusa. Ako se virus bude toliko promenio da vakcine postanu neefikasne, onda će morati da se prilagode novim mutantama“.
Lek protiv šuge možda pomaže kod korone: Da li će ga Srbija odobriti /video/
Bugarska na pragu otkrića leka protiv korone
Komentar