Činjenicu da SAD nemaju nameru da kriju svoje planove vezane za uređenje Zapadnog Balkana po meri svojih interesa najslikovitije ilustruju izlaganja novog američkog izaslanika za ovo područje, Gabrijela Eskobara.
Jezik kojim američki diplomata poslednjih dana brutalno demonstrira silu na Balkanu, a u odnosu na koji Vikiliksove depeše deluju kao sofisticirana literarno štivo, otvara pitanje da li su se promenili maniri ili američka strategija, te da li diplomatija bez rukavica znači vraćanje na kurs koji je SAD držala devedesetih.
Analitičar Srđa Trifković smatra da ni ni Gabrijel Eskobar ni Kristofer Hil niti njihov kolega u Sarajevu, ilegalni i neligitimno imenovani tzv visoki predstavnik, nemaju novo odelo.
Oni su, kaže, došli drsko da prete, ali iza toga ne stoji ništa.
„Amerika je dovela tobože tešku artiljeriju na Balkan- Metjua Palmera, Kristofera Hila iz naftalina, i Eskobara da zavrću ruke Srbima. Oni se ponašaju arogantno i jedino što može da ih zaustavi na tom putu je ozbiljan srpski otpor koji je moguć jer je osnovni fokus američke politike na indopacifičkom prostoru, na prostoru obuzdavanja Kine, dok je priča o fokusu na Balkan- laž. S druge strane, Evropi preti jedna duga i hladna zima, njoj treba ruski gas, a ne da se pridružuje američkom projektu kažnjavanja Srba“.
Hokus pokus kvazi diplomatija
Iza pritisaka pred kojima se nalaze Srbiji, RS koja je doterana do duvara, i Srbi u Crnoj Gori nema aspolutno nikakvog kažnjivog poena koji će, tvrdi Trifković, morati da istrpe ako kažu „ne“.
„ Moramo znati da ukoliko jasno kažemo ne - ne dolaze u obzir ni revizija Dejtona, ni priznanje lažne države Kosovo, ni dalje marginalizovanje Srba u Crnoj Gori, kazne neće biti. Iza izvođača radova koji treba da sa svojom hokus pokus kvazi diplomatijom nateraju Srbe na ustupke, ne stoji ništa“, tvrdi Trifković, dodajući da ukoliko američke dilomate misle da će uz pomoć određenih političkih činilaca uspeti da nametnu svoje naloge državama u regionu, varaju se.
„Opozicija u RS je marginalizovana. Ako SAD misle da će neko poput Mladena Ivanića i njegovih, ili SDS, da obave posao za njih, ljuto se varaju. Bez obzira na nedostatke Milorada Dodika, on je jedini u ovom trenutku lider svestan da za Srpsku nema uzmicanja i da je alternativa nestanak. Narativ muslimanskog Sarajeva jasno ukazuje čemu oni teže- tzv građanskoj državi u kojoj bi Srbi bili građani drugog reda koji se verbalno kaju za nepostojeći genocid u Srebrenici“.
Eskobar-dete Holbruka i unuče Medlin Olbrajt
Osvrćući se na jučerašnje izlaganje Gabrijela Eskobara u američkom Kongresu, kao i na sve prethodne izjave vezane za njegovo viđenje rešavanja pitanja na Balkanu, Trifković kaže da je reč o nadasve arogantnom čoveku koji pokušava da deli lekcije kako treba da se organizuje postjugoslovenski prostor a da pritom ima različite aršine vrednovanja toga kako se prema kome treba ophoditi.
„Reč je o činovniku aparata Stejt Departmenta koji sledi stav koji je ta institucija usvojila dalekih dedesetih godina da su Srbi bili krivi za sve. Stejt Department je tipičan primer Kisindžerovog modela birokratske inercije. Iz njegove knjige „Diplomatija“ vidi se da kada jedan institucionalni mehanizam zauzme određeni stav, on se perpetuira i prenosi na mlađe naraštaje tog istog aparata. Otuda možemo reći da je Eskobar dete Holbruka i unuče Medlin Olbrajt“.
Susret sa Eskobarom u Rimu 2008.
Kao potvrda rečenog, smatra Trifković, najbolje će poslužiti njegovo iskustvo neposrednog susreta sa Gabrijelom Eskobarom početkom 2008. u Rimu.
„U saradnji sa jednom italijanskom NVO koja se zove Lepanto i koja je imala za cilj da sjedini istočne i zapadne hrišćane u otporu islamskoj agresiji organizovao sam konferenciju usmerenu ka upoznavanju italijanske javnosti sa ugroženošću srpskog kulturnog blaga, etnosa i nasleđa na KiM. Na okruglom stolu kojem je prisustvovao i tadašnji naš poslanik pri Svetoj Stolici Vladeta Janković, tadašnji politički sekretar američke ambasade u Rimu, Gabrijel Eskobar je tokom uvodnog izlaganja dr Bernabea u kojem je bilo reči o tome da su Srbi bili višestruke žrtve-od Otomanske imerije preko Prvog i Drugog svetskog rata do etničkog čišćea i nasilja koje je usledilo tokom NATO okupacije, -demonstrativno napustio skup. Ova situacija svedoči koliko je on spreman na dijalog“.
Priča o proširenju EU- šlagvort nisko rangiranih birokrata
Pre pet dana, podseća Trifković, Eskobar je rekao i da su Balkanu potrebni novi lideri koji neće gledati u prošlost već će se baviti problemima 21. veka.
Vredelo bi ga, kaže, pitati da li bi istu poruku poslao Afroamerikancima koji čuvaju kolektivno sećanje na ropstvo, ili Jevrejima.
„Kada uputi poruku Jevrejima da prestanu da se podsećaju Holokausta koji je isto tako prošlost, ili, recimo, američkim urođenicima koji su bili prebacivani iz jednog rezervata u drugi dok nisu istrebljeni ili gurnuti u marginalizovanu zajednicu u kojoj se nalaze i danas,može da kaže nešto i nama“.
Ovo je, ukazuje Trifković, jedinstveno povoljan trenutak za Srbiju da se zahvali gospodi na tome šta su saopštili, i diplomatkim rečnikom ih pošalje tamo odakle su došli.
„ Sve pretnje koje oni upućuju su besmislene. Tresla se gora, rodio se miš. Istovremeno, spremnost da nas podrže na putu ka EU je takođe nepostojeća, kao što je i priča o proširenju šlagvort koji ponavljaju nisko rangirane birokrate kada dođu na ove prostore. Žrtvovati srpske nacionalne interese zarad budućeg evropskog puta bio bi oblik poodmaklog šizofrenog, psihopatološkog samomrzačkog ludila“, zaključuje Trifković.