Sednici su prisustvovali stručni članovi Komisije na čelu sa ministrom bez portfelja i zamenikom predsednika Komisije Nenadom Popovićem kao i monaštvo Hilandara predvođeno igumanom manastira arhimandritom Metodijem.
Popović je nakon sednice, za koju je rekao da je prva nakon usvajanja istorijskog Zakona o zaštiti i obnovi Hilandara, rekao da su članovi Komisije zadovoljni onim što je urađeno i da se sve radi u skladu sa grčkim zavodom za spomenike, preneo je Tanjug.
Izjavio je da su sva sredstva za završetak obnove obezbeđena i da je država Srbija zahvaljujući novom Zakonu izdvojila 360 miliona dinara do 2023. kada se očekuje završetak radova.
„Hilandar predstavlja osam vekova naše istorije i tradicije i on je naša najstarija institucija. Novim zakonom smo obezbedili dugoročno finansiranje Hilandara. Pandemija virusa korona i dalje predstavlja veliki problem. Na Svetoj gori ima manastira pod karantinom, a dešava se da radnici ne mogu da dođu jer su zaraženi virusom korona. Ali oni kojima je to omogućeno rade sa velikim entuzijazmom“, rekao je on .
Kako je istakao, najvažnije je doneta istorijska odluku o dugoročnoj obnovi i zaštiti manastira.
„Prvi put će se raditi rekonstrukcija riznice i južnog dela svetinje, a biće izgrađen i potpuno novi depo u kome će se čuvati pokretno blago manastira. Radiće se i na rekonstrukciji glavnog sabornog hrama Vavedenja presvete Bogorodice, koji nije obnovljen od vremena kralja Milutina“, istakao je Popović.
On je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za Božić doneo odluka da komisija može da pristupi i ovim radovima i napomenuo da je obnova hrama ogroman poduhvat, a da Srbija na taj način pokazuje da želi da zaštiti svoju istoriju i kulturu
Ostalo je još da se obnovi još 20 odsto manastira. Mora se obnoviti Igumenarija i Dohija, a sve mora biti urađeno po najvišim bezbednosnim, ali i kulturno istorijskim standardima. Sve se radi vrlo temeljno, zaključe ministar.
Iguman manastira, arhimandrit Metodije, zadovoljan je tokom radova, i kaže da je bratstvo Hilandara radosno zbog novousvojenog Zakona.
„Zadovoljni smo i mnogo nam znači što raspolažemo tim sredstvima. Do sada nisu uvek dolazila na vreme ali sada, zahvaljujući novom Zakonu, ona su nam dostupna po potrebi. Sa njima možemo završiti obnovu izgorelog dela manastira i to će nam biti od velike pomoći“, rekao je on.
„Morali smo da se prilagodimo novim potrebama, bili smo zahtevni što se tiče kvaliteta i zadovoljni smo kako radovi napreduju“, kaže iguman Metodije.
On skreće pažnju i na to da sve što se obnovi mora da, što je više moguće, podseća na stanje pre požara, jer, kako kaže, mnogi poklonici koji dođu često su zbunjeni i ne znaju šta je uništeno u požaru, a šta je obnovljeno, što je, kako kaže, najbolji dokaz da smo uspeli u nameri da obnovimo Hilandar
Požar je, dodaje, odložio mnoge planove koje su imali kada je reč o rekonstrukciji manastira ali sada je ponovo došlo vreme da se o tome razmišlja.
„Saborni hram kao središte života svakog manastira, pa tako i Hilandara, ima posebnu važnost za nas. Tu je i riznica koja čuva ono što je najvrednije, ne samo za srpski narod, pravoslavni hrišćanski svet već i za celu vaseljenu“, kaže iguman Metodije
Radovi na obnovi manastira počeli su posle požara 2004. u kojem je izgorelo više od pola kompleksa i bez prekida su trajali do 2020, kada su zbog epidemije kovida zaustavljeni na dva meseca.