„Preduslov za razgovor o nestrateškom nuklearnom oružju je povlačenje američkih bojevih glava te klase iz Evrope na nacionalnu teritoriju, kao i eliminisanje infrastrukture za skladištenje i održavanje tog oružja i prekid prakse 'zajedničkih nuklearnih misija unutar NATO-a'“, istakao je diplomata.
Istovremeno, Antonov je ocenio da se dijalog o strateškoj stabilnosti između Rusije i SAD razvija se u dobrom pravcu.
Već sada može da se govori o tako važnom rezultatu kao što je definisanje cilja strateškog dijaloga, istakao je Antonov, dodajući da će u njegovoj osnovi biti određivanje parametara režima kontrole naoružanja u cilju razvoja aktuelnog Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3).
S tim u vezi, dodao je da je važno ne politizovati dijalog koji je trenutno profesionalnog karaktera.
„Dve velike nuklearne sile – Rusija i Amerika, moraju da vode računa o bilteralnim odnosima. Od nas u velikoj meri zavisi strateška stabilnost u svetu. Nije slučajno to što ne samo Moskvu i Vašington, već i prestonice drugih država brine gomila problema koji su se nakupili poslednjih godina u bilateralnim pitanjima“, upozorio je ambasador.
Ofanzivno i odbrambeno naoružanje
Kako je rekao, Moskva namerava da u dijalogu sa Vašingtonom pokrene pitanja koja se tiču uzajamne veze strateškog ofanzivnog i odbrambenog naoružanja. Za Rusiju je to najvažniji problem u kontekstu narednog sporazuma koji će zameniti START 3.
„Postizanje opipljivog rezultata biće moćan signal svetskoj zajednici o privrženosti Rusije i SAD očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti. Pored toga, potencijalni rezultat će se nesumnjivo pozitivno odraziti na stabilnost Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja“, smatra diplomata.
Rusija protiv trke u naoružanju
Moskva se zalaže za sprečavanje raspoređivanja raketa srednjeg i malog dometa u bilo kom delu sveta i trke u naoružanju, naglasio je ruski ambasador. Nismo zadovoljni stanjem stvari u toj oblasti, kaže Antonov.
S tim u vezi, ruska strana predlaže Americi da se tokom strateškog dijaloga razmotri i hiperzvučno naoružanje, kao i drugo visokoprecizno nenuklearno naoružanje, uključujući bespilotne sisteme.
„Predlažemo da se usredsredimo na najopasnije naoružanje sa stanovništa 'podrivanja' ravnoteže snaga. Konkretno, na sisteme isporuke koji su sposobni da pri prvom udaru pogode metu na nacionalnoj teritoriji druge strane, kao i na razmeštene bojeve glave“, dodao je.