Francuska u procepu – kako da je ne uvuku u konfrontaciju SAD i Kine

Savez AUKUS, sklopljen između Kanbere, Londona i Vašingtona iza leđa Pariza, uništio je dugogodišnju saradnju Francuske i Australije u isporuci podmornica koje se smatralo dokazom francuskog prisustva u Indo-pacifičkom regionu. Iznenadni razvoj događaja izazvao je bes Pariza i otkrio ograničenja koja je Francuskoj nametnuo njen položaj u svetlu rastućeg suparništva SAD i Kine.

Stvaranjem trojnog saveza američki predsednik Džozef Bajden je zadao ozbiljan udarac naporima Pariza da vodi nezavisnu politiku prema Pekingu, do te mere da odbija da sledi odluku Vašingtona. Takvih nesigurnih pokušaja Francuske bilo je i ranije, napominje „Mond“ .

U vladi ih neki vide kao „treći put“ između sve agresivnije Kine i američkih saveznika, kod kojih iz dana u dan raste želja da ometaju svog glavnog azijskog rivala. Namere Francuske da se zalaže za svoje interese pojačava strah od eskalacije konfrontacije, pa čak i sukoba između dve države. „Francuska ne prihvata logiku konfrontacije SAD i želi da nađe put za saradnju sa Kinom“, poručuju iz Pariza.

Sa stanovišta francuske diplomatije, Kinu treba smatrati partnerom u rešavanju globalnih problema, posebno u borbi protiv klimatskih promena, a istovremeno, prema rečima jednog francuskog zvaničnika, kao „sistemskog neprijatelja“ kome treba „ako zatreba, pokazati i svoju snagu“. Međutim, vojna eskalacija u Indo-pacifičkom regionu nema nekog smisla za Evropljane: čak i da se osećaju bližim Sjedinjenim Državama, ne žele da dozvole da budu uvučeni u vojno rivalstvo Kine i Amerike“, objašnjava Žan Mari Geno, bivši zamenik generalnog sekretara UN i profesor Kolumbija univerziteta.

Pre stvaranja AUKUS-a, partnerstvo sa Australijom nudilo je mogućnost da Pariz pokaže svoj značaj, posebno u Indo-pacifičkom regionu, gde je rivalstvo između Pekinga i Vašingtona najviše eskaliralo. „Većina francuskih regionalnih partnera ne želi raskol na blokove između Kine i SAD, potvrđuje bivši diplomata Mišel Diklo u knjizi „Francuska u svetu preokreta“. On govori o Indiji - još jednom (posle Australije) partneru Pariza u ovom regionu. „Francuska očigledno ne može da zameni američkim saveznicima vojne garancije SAD u regionu. Ona je neka vrsta osiguranja čija je vrednost rasla dok je Tramp bio na vlasti“, analizira Diklo.

Stav Francuske je na liniji EU, gde su takođe sve veća neslaganja sa SAD oko Kine. Razlog treba tražiti u poziciji Berlina: Angela Merkel je uvek nastojala da održi veze sa Kinom, koja je postala glavni trgovinski partner Nemačke. Nije slučajno što je 13. oktobra predsednik Si Đinping nazvao odlazeću nemačku kancelarku „starim prijateljem“ Kine. Kineski lider takođe nije propustio da izrazi nadu da će „EU sačuvati svoju nezavisnost“ od SAD i „zaista braniti svoje interese“.

Buduća koalicija na čelu Nemačke, pod verovatnim vođstvom socijaldemokrate Olafa Šolca, po svoj prilici će nastaviti da stavlja akcenat na dijalog, iako Zeleni insistiraju na oštrijem stavu prema Pekingu. „U Berlinu je svima jasno da su Nemačka i Evropa dužne da slede svoj put prema Kini“, kaže jedan od visokih nemačkih zvaničnika. Za to postoje bar dva razloga: ekonomska težina Kine i njen značaj u borbi protiv klimatskih promena. “ Kao i Pariz, ni Berlin se ne slaže s insistiranjem Vašingtona da se NATO preorijentiše s ciljem obuzdavanja Kine.

„Naprotiv, Francuska i Evropa se ne pridržavaju neutralnosti“ i ne priznaju „pojam ekvidistancije“ između Pekinga i Vašingtona“, naglašava ekspert.

Osim toga, beskompromisno ponašanje Pekinga ograničava slobodu delovanja onih zemalja koje žele da sarađuju s njim. Kina je narušila svoj ugled u očima evropskog mnjenja, predvođenog Nemačkom, nakon pandemije virusa korona, rivalstvo između zemalja se takođe pojačalo, čak i onih koji su se zalagale za što širu saradnju. U ovoj multilateralnoj igri Peking uspeva da pridobije najslabije ili najneodlučnije zemlje kako bi se suprotstavio stavovima Zapada, Evrope i Francuske, posebno na sastancima UN.

„Kina nastoji da bude manje zavisna od sveta, dok u isto vreme čini svet sve zavisnijim od sebe. Komunistička partija Kine agresivno štiti svoje interese i širi svoju kontrolu nad ekonomijom“, navodi Janka Ertel iz Evropskog saveta za međunarodne odnose. Ona napominje da je ovo „loša vest za nemačku industriju“ jer Evropa postaje žrtva „samouverene diplomatije i predatorskih ekonomskih metoda“. Kako piše „Monde“, ova izjava bi mogla biti polazna tačka za pregovore na kojima bi SAD i EU narednih meseci razmotrile kako se suprotstaviti pretnji uspona Kine.