Hoće li će bugarski „mini-Tramp“ ponovo sesti u predsedničku fotelju

U Bugarskoj će 14.novembra biti održani istovremeno parlamentarni i predsednički izbori. Doskora se činilo da će izbor šefa države, za razliku od glasanja za novi sastav Narodne skupštine, biti praktično bez alternative. Ali nedavni događaji promenili su odnos snaga i neprikosnoveni favorit, aktuelni predsednik Rumen Radev, dobio je dostojne konkurente.

Prema septembarskom istraživanju javnog mnjenja agencije Trend, institucija predsednika uživa najveće poverenje među bugarskim građanima. Rad predsednika pozitivno je ocenilo 46 odsto ispitanika, dok je takvu ocenu za rad tehničke vlade dalo 35 odsto anketiranih ( ranije je u sličnoj anketi vladu Borisova podržalo 22 odsto ispitanika), a parlament- samo 11 odsto.

Među kandidatima za predsednika o kojima se najviše raspravlja, pored Radeva, mogu se izdvojiti rektor univerziteta ”Sveti Kliment Ohridski” u Sofiji Anastas Gerdžikov, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Lozan Panov, kao i predsednik proturske stranke Pokret za prava i slobode (DPS) Mustafa Karadaji. Kao i na izborima 2016.godine, podršku Rumenu Radevu daje Bugarska socijalistička partija ( BPS). Osim socijalista, Radeva podržavaju i partije poput „Postoji takav narod“, „Ustani, Bugarska! Idemo!“, kao i nova formacija bivših ministara Kirila Petkova i Asena Vasileva „Nastavićemo promene”. Glavni protivnik Radeva, bivša vladajuća stranka GERB Bojka Borisova podržava Anastasa Gerdžikova, dok Lozana Panova podržava koalicija „Demokratska Bugarska“.

Kako primećuje politikolog Kalojan Velčev, odluka Gerdžikova i Panova da se kandiduju za predsednika promenila je dinamiku kampanje, a pobeda aktuelnog predsednika više ne izgleda zagarantovano. Imenovanje kandidata iz DPS-a iznenadilo je, napominje stručnjak. Velčev pretpostavlja da DPS na taj način pokušava da mobiliše svoje biračko telo i pokaže da to uopšte nije „mala stranka“ (na ponovljenim izborima za parlament, partija je bila na petom mestu)

Od svih učesnika predstojećih izbora, samo je kandidat DPS-a bio u direktnom sukobu sa aktuelnim predsednikom. Tokom posete Turskoj ovog leta, Mustafa Karadaji je izjavio da je ova zemlja njegova “majka”.

Reči političara uvredile su Radeva, pa mu se na sastanku sa predstavnicima stranke obratio: „Gospodine Karadaji, hoćete li nam reći koju zemlju smatrate “majkom”? Predstavnik DPS-a je izjavio da ceo život smatra da je njegova domovina Bugarska, ali da mu je Turska pradomovinaa.

Osim toga, u DPS-u su ljuti zbog optužbi da je stranka navodno kupovala glasove na ponovljenim parlamentarnim izborima. Prema rečima Karadajija, iza ovih optužbi stoji Rumen Radev.

Glavni adut koji ima sledeći kandidat, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Lozan Panov je njegovo profesionalno umeće. Panov optužuje Rumena Radeva da je „lažni heroj“, kao i da je pasivan po pitanju reforme pravosuđa. Panov, međutim, oštro kritikuje i bivšeg premijera Bojka Borisova, zahvaljujući čijoj “pomoći” je, prema rečima predsedničkog kandidata, proturski DPS “preuzeo” pravosuđe.

Što se tiče Anastasa Gerdžikova, veoma je teško reći po čemu se zapravo rektor univerziteta u Sofiji razlikuje od ostalih kandidata.

Kao i prethodna vlada Bojka Borisova i tehnička vlada, Gerdžikov takođe podržava Skoplje na putu ka EU, ali istovremeno insistira na tome da se poštuje bileteralni ugovor o prijateljstvu. On takođe podržava nameru vlade Borisova i bivšeg ministra finansija Asena Vasileva da odustanu od nastavka izgradnje nuklarne elektrane kod grada Belene i iskoriste postojeće ruske reaktore za izgradnju novih kapaciteta u drugoj nuklearnoj elektrani u Kozloduju. Prema mišljenju anlitičara, Bugarska je pristala na to jer su SAD jasno stavile do znanja da im se ne sviđa sprovođenje projekta u Belenu.

Međutim, Gerdžikov daje izjave uperene protiv Radeva: primetio je da aktuelni predsednik nije trebalo da staje ni na čiju stranu tokom antivladinih protesta u leto 2020.godine. Prema njegovom mišljenju, podršku Radeva organizovanim protestima dovela je do podela u društvu.

Teško je reći da li je stvarno došlo do podela u bugarskom društvu, ali je apsolutno tačno da je rumen Radev, kada su u julu 2020.godine počeli protesti protiv vlade Bojka Borisova i glavnog tužioca Ivana Geševa, dobio dosta ozbiljnu podršku građana. Tada je u jeku protesta izašao pred demonstrante sa podignutom pesnicom, zbog čega je, međutim, oštro kritikovan. Bivši sudija ustavnog suda Rumen Nenkov izjavio je da predsednik nema pravo da traži ostavku vlade, a da je njegova PR služba verovatno „gledala previše filmova o partizanima“.

Ekonomista Bojan Durankev, u intervju za Sputnjik, podsetio je da se nakon neuspelih pokušaja formiranja vlade, relna vlast od 12. maja 2021.godine nalazi u rukama tehničke vlade, čiji je sastav odredio predsednik.

„Privremeni“ centar izvršne vlasti prešao je u ruke predsednika, iako on to nije tražio, a i ministara koje je on imenovao. Tako je zahvaljujući između ostalog i medijima, institucija predsednika zabeležila političke poene, a povoljna situacija obezbedila mu nesumnjive prednosti za sprovođenje ideje o drugom predsedničkom mandatu.

Ukoliko partija „Nastavićemo sa promenama“ uspe da formira koalicioni kabinet sa drugim „nervoznim“ političarima koji su protestovali protiv vlade Borisova, odnosi između Narodne skupštine, Saveta ministara i predsednika postaće stabilni i veoma srdačni, predviđa Durankev.

Odnosi unutar ove trojke odavno nisu srdačni, budući da kohabitacija u Bugarskoj od samog početka nije išla. Glavni politički protivnik Rumena Radeva tokom njegovog prvog mandata bio je i ostao premijer Bojko Borisov.

Radev je nekoliko puta pozvao Borisova da se ne skriva iza svoje stranke i da se kandiduje za predsednika. Borisov je pak izjavio da će partija GERB objaviti ime svog kandidata u poslednjem trenutku, ali to se nije dogodilo. Možda zato što je na prethodnim izborima kandidatknjinja GERB, bivša predsednica parlamenta Cecka Cačeva, izgubila od Radeva u drugom krugu s razlikom većom od 20 odsto glasova, nakon čega je vlada Borisova podnela ostavku.

Borisov nije ostao dužan i više puta je optuživao predsednika da ne želi da komentariše skandale vezane za Rusiju. Dakle, kada se u januaru 2021.godine saznalo za pritvor opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Borisov je predsednikovo ćutanje po ovom pitanju nazvao „zaglušujućim“. Radev je, sa svoje strane podsetio premijera na slučajeve u kojim je policija primenila silu tokom antivladinih protesta u Sofiji i optužio ga za „teatralno“ ponašanje. U aprilu, kada je izbio skandal zbog navodne umešanosti Rusije u eksplozije na vojnim skladištima u Češkoj i Bugarskoj, Borisov je ponovo bio ogorčen što predsednik nije prokomentarisao tu situaciju. Kao odgovor, predsednik nije posebno govorio o eksplozijama i navodnoj umešanosti Rusa u njih, već je optužio vladu Borisova da stvara pretnju po nacionalnu bezbednost.

Radeva često povezuju sa Rusijom: nakon njegove nominacije za predsednika 2016.godine, politički rivali su širili informacije da navodno iza njegove kandidature stoje bivši oficiri KGB-a. Neki zapadni mediji nazvali su Radeva „mini-Trampom“ i čak su pisali da bi Rusija želela da Bugarska postane predsednička republika. Nakon pobede na prvim izborima, sam Radev je izjavio da ga ne treba posmatrati kao proruskog kandidata koji će navodno povući zemlju iz EU i NATO-a. „Ja sam general iz zemlje NATO-a, ceo život sam radio na tome da Bugarska bude jaka i aktivna članica Alijanse“, izjavio je on.

Ekonomista Bojan Durankev ne slaže se sa mišljenjem da je Radev „proruski orijentisan“.

„Rusija ne samo da ne želi da Bugarska postane predsednička republika – ona nije zainteresovana za sličan razvoj situacije. Stvar je u tome da će se u Narodnoj skupštini Bugarske naći prikriveni i otvoreni rusofili u svim političkim strankama. Rusija je zainteresovana za Narodnu skupštinu koja radi za dobro svoje zemlje, a ne za predsednika, koji bi se mogao pokazati nestabilnim na burne vetrove velikih sila“, objašnjava ekspert.

Istovremeno, neke od izjava Radeva zvuče zaista ako ne proruski, onda sasvim u duhu evropskih političara koje liberalni mediji smatraju gotovo „Putinovim agentima“. Na primer, podržao je ideju Makrona i Merkelove da se sastanu sa ruskim predsednikom na nivou evropskih lidera. Šef države je takođe isticao da evropske sankcije prema Moskvi nemaju željeni efekat i pozivao na deeskalaciju tenzija.

S druge strane, predsednik je dosta burno reagovao na izjave patrijarha Kirila tokom posete Bugarskoj 2018.godine. Poglavar Ruske pravoslavne crkve je tokom razgovora sa novinarima izrazio nezadovoljstvo zbog iskrivljivanja istorijskih činjenica vezanih za oslobađanje Bugarske od Osmanskog carstva. Prema patrijarhu, u bugarskoj retorici može se naići na mišljenje da su poljska i finska vojska učestvovali u oslobađanju jednako koliko i ruska vojska. „Nikakva politička korektnost ne može da opravda lažna interpretacije istorije“, izjavio je tada patrijarh. „Dočekali smo Njegovu svetost, ruskog patrijarha Kirila kao duhovnog vođu, a on je ovoga puta izabrao ulogu političara“, prokomentarisao je Radev.

Bojan Durankev smatra da je Radev i evroatlantista, i rusofil istovremeno. Takvo ponašanje je razumljivo.

„Kada Bugarska i Rusija imaju dugoročne veze u sferama kulture, nauke, obrazovanja, zdravstva, proizvodnje, trgovine itd, to je od koristi za obe zemlje. Ako se ovo smatra rusofilstvom, onda smo svi mi rusofili u Bugarskoj. Shodno tome, Radev je u izvesnom smislu rusofil, ali to ga ne sprečava da bude germanofil, frankofil itd. Svet je obojen u mnoge boje - ljudi nisu samo rusofili. Mi smo „fili” na mnogo načina“, zaključio je ekonomista Bojan Durankev.

Inače, aktuelni predsednik Bugarske Rumen Radev mogao bi da pobediti u prvom krugu predstojećih izbora. O tome svedoče podaci istraživanja javnog mnjenja agencije „Galup internešenel“. Za akuelnog šefa države spremno je da glasa 51,2 odsto ispitanika, za rektora univerziteta u Sofiji Anastasa Gerdžikova – 22,5 odsto, za lidera proturske partije Mustafu Karadajija i njegovu partiju „Pokret za prava i slobodu“ 7,9 odsto, a za šefa Vrhovnog kasacionog suda 6,2 odsto ispitanika.