Srbija je u poslednje dve decenije, gledajući rezultate muške i ženske reprezentacije, najuspešnija odbojkaška nacija na svetu. A, procvat ovog sporta u našoj zemlji počeo je upravo 1995. godine kada je odbojkaška reprezentacija donela prvu medalju posle sankcija UN.
Bila je to bronza sa evropskog šampionata. Željko Tanasković je bio deo tog tima, koji se u naredne četiri godine okitio sa četiri medalje, a iz koga su zatim izrasli i olimpijski šampioni.
U veoma emotivnom intervjuu Miljanu Milićeviću, proslavljeni odbojkaš, ali i predsednik Evropske federacije školskog sporta, otkriva:
Ko je zaslužan što se on opredelio za odbojku?
Koji su sportovi najbolji za decu do četvrtog razreda?
Kako je izgledalo kada 16-godišnji momak iz Lučana stigne sam u prestonicu?
Da li mu je bilo žao zbog raspada nekadašnje lige SFRJ i kako je bilo igrati odbojku za vreme sankcija?
A onda su navrle emocije kada je krenula priča o reprezentativnim uspesima.
Da li su se iznenadili osvajanjem bronze 1995. godine na EP?
Zašto je medalja sa OI 1996. u Atlanti zalivena suzama?
Šta se desilo ispred čuvenog „Ruskog cara“ u Knez Mihajlovoj?
Kako su im dopingovani Italijani „ukrali“ svetsko zlato iz Japana?
Zašto je sve zataškano i ko se od igrača najviše bunio?
Da li su se sjajni odbojkaši družili i van terena ili su imali samo jedan cilj?
Da li je izdao Partizan kada je završio karijeru u Crvenoj zvezdi, ali i o naslednicama Uni i Emiliji, supruzi Kseniji koja je sportski psiholog i njenoj ulozi, kao i zašto nikada ne kasni na sastanak Tanasković otkriva Miljanu Milićeviću u iskrenoj životnoj priči.