SVET

Nova platforma Donalda Trampa: Dugo putovanje u neizvesnost

Nova društvena mreža koju je najavio bivši predsednik SAD mogla bi postati utočište za sve one koji su ućutkani. Ovaj potez bi se Donaldu Trampu isplatio i na izborima 2024. Problem je samo kako zaobići monopol koji u internet sferi drže velike kompanije. Po rečima sagovornika Sputnjika, ideja je dobra, ali put do realizacije dug i neizvestan
Sputnik
Vest da je Donald Tramp, bivši američki predsednik, najavio pokretanje nove društvene mreže „ Istina“ kao odgovor "tiraniji velikih kompanija koje guše opozicione glasove u SAD“ odjeknula je kao kasetna bomba u svim delovima sveta.
On je poslao poruku da živimo u svetu u kojem talibani imaju ogromno prisustvo na TV dok je, kako kaže, omiljeni američki predsednik ućutkan, te da će odgovor kompanijama koje upravljaju najvećim internet platformama uskoro uslediti.
Kakvi su izgledi da "Istina" izbegne sudbinu Parlera koji je nakon što su ga Amazon, Gugl i Epl skinuli sa svojih platformi postao internet "beskućnik", te može li ova mreža uticati na sledeće izbore u SAD, razgovaramo sa novinarem i analitičarom Markom Tanaskovićem i Vojislavom Rodićem, direktorom preduzeća I-Net.
Po rečima Marka Tanaskovića realna potreba i želja velikog broja korisnika koji su izbrisani i onemogućeni da funkcinišu na društvenim platformama postoji.
Takođe, činjenica da platforme koje su se pojavljivale nakon što je Tramp cenzurisan na Tviteru, Fejsbuku i velikoj meri na Jutjubu nisu imale Trampovo prisustvo i njega kao frontmena, govori u prilog tome da je ideja dobra i da bi mogla da se realizuje.
"Ne zaboravimo da je Donald Tramp 2015. krenuo u kampanju sa oko tri miliona pratilaca na Tviteru da bi u trenutku kada je sklonjen sa društvenih mreža imao 90 miliona. Sigurno da on može da privuče veliki broj konzervativnih korisnika, ljudi koji se na drugim društvenim mrežama osećaju kao da su u kavezu. Nesumnjivo je i to da on ima i ekonomsku i političku računicu. Kako je najavljeno, njegova platforma bi trebalo da počne da funkcioniše od februara 2022, znači da bi do izbora u SAD imao dve godine da na svojoj platformi iznosi stavove i ideje i napada konkurente. Međutim, sudbina Parlera opominje da postoji viši nivo cenzure koji prevazilazi samo uredništvo tih mreža" kaže Tanasković.

Neviljiva mreža kompanija diktira pravila

Da je bez resursa velikih kompanija gotovo nemoguće da jedna nova platforma stekne status koji uživaju već postojeće sa milionima korisnika smatra i Vojislav Rodić, direktor preduzeća I-Net.
"Svako može da pokrene platformu dok ga ne isključe. Sve zavisi od toga koliko korisnika imate na umu. Ako neko planira milione korisnika onda će mu biti potrebne usluge mnogih firmi od kojih za većinu i ne znamo da postoje a koje omogućavaju zaštitu od napada ili to da vam sadržaj bude svuda podjednako vidljiv. Iza Fejsbuka koji ima tri milijarde korisnika stoji hiljade servera. Nije samo stvar u cenzuri unutar platforme. Biti infrastrukturna konkurencija onima koji su godinama gradili moć i kapital na tom polju je veoma teško", navodi naš sagovornik i dodaje da mi nikada ne razmišljamo kakav sistem leži iza jedne platforme, kao što se, koristeći mobilne telefone, nikada ne zapitamo gde nam je najbliža trafo stanica.
On takođe podseća da je Amazon, jedan od najvećih svetskih ponuđača usluga hostinga, suspendovao Parler . Ako niste tamo, objašnjava, teško da ćete tehnički biti na dovoljnom visokom nivou da bi mogle da vas koriste stotine hiljada ili milioni ljudi.
"Bez obzira što postoje oni koji bi se prijavili za besplatnu uslugu, jasno je da će odustati ukoliko je mreža prespora. To ne odgovara navikama današnjih korisnika koje su se razvile na servisima koji su sada već gigantski".

Nema zvanične cenzure, samo vas sklone iz plej prodavnica

Takođe, ukoliko neku aplikaciju sa Epla ili Gugla preuzme nekoliko desetina miliona korisnika, ukazuje, to ne garantuje njihovu dalju distribuciju. Može da se reprizira slučaj Parlera, mreže bliske američkim konzervativcima, koga su Gugl, a zatim i Epl, zbog navodne „zaštite bezbednosti korisnika“, uklonili iz svoje „plej prodavnice“. Podsetimo da je Parler tužio Amazon zbog žestokog udarca koji je pretrpeo prekidom usluga veb hostinga - nakon što su Epl i Gugl prekinuli distribuciju njegove aplikacije, tražeći novčanu odštetu.

"Parler je nestao prvo sa Epl prodavnica za korisnike Epl telefona i sa Gugl Android platforme. Većina ljudi i ne zna drugi način kako bi otišli na neku mrežu. Vi možete da napišete na veb sajtu da svako može da skine aplikaciju, ali pitanje je kako će ljudi to da nađu. Oni su navikli da odu na Android i potraže apalikaciju sa tim imenom. To ne znači da je onima koji su instalirali alpikaciju mreža prestala da radi, ali onda se vraćamo na početak priče o svim onim kompanijama koje se ne vide a bez kojih je nemoguća ni zaštita niti brz protok informacija", objašnjava Rodić.

Veća cenzura, više nezadovoljnih korisnika

O tome da li bi Trampova platforma ako prevaziđe sve prepreke mogla da privuče i ljude drugačijeg političkog usmerenja, Tanasković kaže da je teško pretpostaviti da li će ljudi koji su liberalni, koji su levičari ili apolitični imati potrebu da odlaze tamo, odnosno u kojoj meri će oni biti nezadovoljni radom Tvitera, Fejsbuka i drugih društvenih mreža.
On podseća da smo svi svedoci kampanje da se Fejbuk dodatno cenzuriše čemu je prethodilo saslušanje u američkom kongresu gde je optužen kao suviše liberalan.

"To je najava većeg stepena cenzure na Fejsbuku a samim tim i većeg broja nezadovoljnih korisnika koji bi mogli da imaju interes da pređu na neku drugu platformu. U tom smislu Trampova zamisao jeste dobra ali je pitanje koliko će moći da zameni tradicionalne platforme koje su na vezi sa provajderima tipa Ejplove prodavnice. Svakako se ideja neće dopasti Trampovim oponentima koji sada mogu da cenzurišu ljude koji nemaju slične stavove i idelogije", smatra Tanasković.

S obzirom da je i na Trampovoj platformi najavljeno da neće biti tolerisani napadi na vlasnike i urednike, Tanasković kaže da su Amerika kao i čitav svet duboko podeljeni i pitanje je da li mogu da koegzistiraju ljudi različitih političkih stavova.
"U takvom svetu, najbolje je da svako ima svoju platformu gde dobija poruke koje želi da čuje. Ali stvarni život od virtuelnog ipak nosi neku vrstu konfrontacije, i to je nemoguće izbeći", zaključuje Tanasković.
Komentar