U toku je snažan ekonomski oporavak koji je omogućen pravovremenim i obimnim merama monetarne i fiskalne politike, zbog čega MMF procenjuje rast BDP-a Srbije od 6,5 odsto ove godine, a zatim i nastavak visokog rasta od 4,5 odsto u 2022. godini, ocenjeno je na završnom sastanku delegacije Republike Srbije s misijom MMF-a u okviru prvog razmatranja rezultata dogovorenog ekonomskog programa podržanog nefinansijskim Instrumentom za koordinaciju politike.
Privredni rast ove godine mogao bi da premaši 6,5 odsto
„Srbija je među retkim zemljama koje su pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda dostigle već početkom ove godine, pri čemu brži od očekivanog rast ekonomske aktivnosti ukazuje na to da bi realni privredni rast ove godine mogao da premaši 6,5 odsto. Tome je, kao što je i Misija MMF-a ocenila, doprinelo i to što smo, delujući pravovremeno i sveobuhvatno, sačuvali našu ekonomiju i radna mesta, čuvajući time i poverenje naših građana i privrede da ćemo nastaviti da obezbeđujemo makroekonomsku i finansijsku stabilnost u svim uslovima“, rekla je tim povodom guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Kako je navedeno, tokom dvonedeljnih razgovora razmotrena su aktuelna i projektovana fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, kao i realizacija utvrđenih ciljeva ekonomskog programa.
Misija MMF-a ocenila je i da je aktuelno kretanje inflacije pod uticajem privremenih faktora, pre svega niske baze iz prošle godine, kao i globalnih kretanja koja utiču na cene energenata i cena neprerađene hrane.
Očekuju da će se, kao i u drugim zemljama, inflacija još nekoliko meseci kretati na sličnim nivoima, nakon čega će se, tokom 2022. godine, vratiti u ciljani koridor.
Misija ocenjuje da je na ovakva kretanja koja su prisutna u velikom broju zemalja, NBS reagovala adekvatno pooštravajući monetarne uslove povećanjem prosečne repo stope unutar koridora kamatnih stopa, ne menjajući pritom referentnu kamatnu stopu.
Konstatuje se i da je bazna inflacija u Srbiji relativno stabilna, što ukazuje da su inflatorni pritisci privremenog karaktera.
Dalje smanjene deficita, kurs dinara stabilan
Projektovano je i dalje smanjenje deficita tekućeg računa na oko četiri odsto BDP-a ove godine, uz zadržavanje njegove potpune pokrivenosti neto prilivom stranih direktnih investicija. Ocenjeno je i da je bankarski sektor ostao stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan.
Takođe, zaključuje se i da je kurs dinara ostao stabilan.
„Pažljivo odmeravamo reakciju monetarne politike na privremeno višu inflaciju. Preduzeli smo prve korake ka pooštravanju monetarnih uslova, i nastavljamo da pratimo i ocenjujemo sva kretanja. Uz to, kretanje međugodišnje bazne inflacije u donjoj polovini ciljanog raspona tokom cele godine, koje se duguje i očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, takođe ukazuje na privremenost aktuelnih faktora inflacije“, istakla je guvernerka.
Misija ocenjuje i da su tokom 2021. zabeleženi odlični fiskalni rezultati i po tom osnovu ćemo imati za dva procentna poena niži deficit u odnosu na prethodno planirani.
Ovakav rezultat podržan je znatno većim poreskim prihodima zahvaljujući snažnoj ekonomskoj aktivnosti, a odlično je i to što će deo većih prihoda biti iskorišćen za finansiranje investicija.
Misija ocenjuje i da Srbija nastavlja sa strukturnim reformama, kao i da neke važne reforme tek predstoje poput razvoja tržišta kapitala u cilju dodatne podrške domaćim investicijama.
„NBS nastavlja da vodi predvidivu i kredibilnu monetarnu politiku sa ciljem očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku ekonomskom rastu čije smo projekcije na srednji rok povećali. Uz dinamičan privredni rast i u narednom periodu, naši građani i privreda mogu da očekuju kreiranje novih radnih mesta i podsticajan poslovni ambijent, kao važne osnove za održiv i snažan privredni rast i razvoj, i uz dalji rast životnog standarda naših građana“, zaključila je guvernerka Jorgovanka Tabaković, preneo je Tanjug.