Ljudski mozak je evoluirao kako bi mogao da delotvorno obradi prizore iz sveta prirode.
Međutim, urbana džungla predstavlja veći izazov za mozak, zbog ponavljajućih prizora kojima smo svakodnevno okruženi.
U prirodi, komponente s niskom prostornom frekvencijom poput velikih linija imaju visoki kontrast dok komponente s visokom frekvencijom poput malih linija imaju niski kontrast. Ovu jednostavnu vezu između prostornih frekvencija možemo nazvati zakonom prirode.
Jednostavno rečeno, prizori iz prirode sadrže linije koje se međusobno poništavaju, tako da se, kad se saberu, ne pojavljuju u celokupnom prizoru koji čoveku može da predstavlja neprijatnost prilikom gledanja.
Budući da ponavljajući obrasci urbane arhitekture krše vladavinu prirode, ljudskom mozgu je teže da ih obradi. Neki uzorci, poput linija na prostirkama, tepisima i gazištima stepenica mogu pokrenuti glavobolju, pa čak i epileptične napade, prenosi Jutarnji list.
"Analizirali smo slike više stambenih zgrada i otkrili da se u poslednjih 100 godina dizajn zgrada sve više udaljavao od vladavine prirode; iz deceniju u deceniju pojavljuje se sve više linija, pa zgrade postaju sve manje prijatne za gledanje", rekao je profesor psihologije Arnold Vilkins.
Istraživanje je otkrilo da pravilo prirode ne samo da predviđa stepene neprijatnosti već takođe predviđa koliko kiseonika koristi mozak. Odnosno, naš mozak koristi više kiseonika kada gledamo scene koje odstupaju od "pravila".
To objašnjava i zbog čega neke osobe koje pate od migrena ne mogu da funkcionišu u nekim modernim kancelarijama, jer pojedini uzorci izazivaju glavobolju svaki put kada uđu u zgradu.
Pročitajte još: