„Razgovarali smo i o odgovoru NATO-a na nove raketne sisteme Rusije. Nećemo recipročno odgovoriti na destabilizujuće akcije Rusije i ne nameravamo da razmeštamo nove rakete sa nuklearnim bojevim glavama“, saopštio je Stoltenberg.
Kako je objasnio, NATO će primeniti uravnotežen kompleks političkih i vojnih mera kako bi odgovorio na te pretnje. To uključuje znatno poboljšanje naše protivraketne odbrane, jačanje NATO potencijala konvencionalnog naoružanja uz pomoć lovaca pete generacije i povećanje spremnosti za nuklearno obuzdavanje, dodao je on.
Crno more: Pojačano prisustvo NATO-a zbog „ruske agresije“
Istovremeno, Stoltenberg je istakao da Alijansa jača spremnost za odgovor u regionu Crnog mora, kao i da će je održavati na visokom nivou.
Kako je objasnio, Crno more je od strateškog značaja za NATO, tri zemlje saveznice su primorske države – Rumunija, Bugarska i Turska, a tamo se nalaze i najbliži partneri NATO-a Gruzija i Ukrajina.
„Svedoci smo nezakonite aneksije Krima, agresivnog ponašanja Rusije na Crnom moru, zbog čega smo pojačali svoje prisustvo u tom regionu u vazduhu, na kopnu i moru. Stalno procenjujemo šta još možemo da uradimo, delimično pojačavajući prisustvo, ali i delimično jačajući našu sposobnost da brzo raspoređujemo snage, ukoliko je to potrebno. Stoga nam je potrebna visoka spremnost naših snaga“, konstatovao je.
Prema rečima generalnog sekretara NATO-a, Alijansa smatra svojim zadatkom ne samo održavanje vojnog prisustva u području Crnog mora, već i mogućnost da tamo prebaci dodatne snage, ukoliko bude potrebno.
Takođe je saopštio da je NATO odobrio sveobuhvatni plan zaštite Alijanse, ne navodeći detalje. Podsećanja radi, Rojters je ranije, pozivajući se na američke diplomate, izvestio da taj plan definiše delovanje NATO-a u slučaju velikog vojnog sukoba sa Rusijom i da uključuje mogućnost borbenih dejstava od Baltičkog do Crnomorskog regiona.