Njegova „Lirska polja Jovana Dučića“, svojevrsni muzičko-poetski događaj sačinjen od izbora Dučićevih stihova i Delićevih komentara upriličen je u Srpskoj akademiji nauka kao jedan u nizu događaja kojima se obeležava vek i po od rođenja Jovana Dučića.
Knez pesnika koji je kazao velike istine o trima najvećim i najfatalnijim motivima – o Bogu, o Ljubavi i o Smrti, prema rečima profesora Delića, dostizao je pesničke vrhove opevajući još tri tematska polja: otadžbinu, pesmu i prirodu.
SANU obeležava vek i po od rođenja Jovana Dučića
© Sputnik / Sputnjik
U komenatrima koji prate njegov izbor iz Dučićeve poezije, on podseća da je za velikog hercegovačkog poetu patriotska pesma uvek i ljubavna, jer je patriotsko osećanje – osećanje zaljubljenog čoveka, vernog narodu, otadžbini, precima i potomcima, usmereno i prema prošlosti i prema budućnosti.
Njegošev duhovni potomak
„Njegošev duhovni potomak, Dučić je negovao kult heroja i kult žrtve, odgovornost pred istorijom i budućnošću. On stalno govori `ne boj se heroja nego kukavica, ne boj se jastreba nego kukavica` i kad su neprijatelji i kad su na našoj strani, i govori da domaće kukavice uvek prave problem. Izdaja dolazi otud, a ne od hrabrih. Hrabri će, kaže Dučić, napraviti neko čudo, prodor. S druge strane, to je ta univerzalna stradalnička hristolika dimenzija sveta koju je Dučić osetio čak i u času najvećeg stradanja. To su, čini mi se, situacije koje do danas ostaju nekako neuhvaćene. Bojim se da vrlo pojednostavljeno shvataju Dučića i oni koji ga vide kao četnika na nekoj prizemnoj ravni političkog ponašanja, ali valja znati da je Dučić ipak bio ambasador koji je predstavljao zemlju preko tri decenije. Ne možete očekivati od njega da u Americi bude nešto drugo nego ono što jeste. On je u tom pogledu vrlo dosledan i uz svoj narod u stradanju“, podseća Jovan Delić.
Jovan Dučić u svom kabinetu u poslanstvu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Kairu 1927. godine
© SANU
U njegovim „Lirskim poljima Jovana Dučića“ među izabranih dvadesetak pesama su „Tajna“ , „Akordi“, „Seme“, „Pesma ljubavi“ i „Pesma tišine“, čuvena „Pesma ženi“, ali i „Himna pobednika“, „Ave Serbia“, „Neprijatelj“, „Molitva“, „Čovek govori Bogu“…
Na pitanje da li je reč o pozivu na novo čitanje Dučića, akademik Delić kaže da svaki čovek koji pravi pesnički izbor uvek ima neku svoju viziju tog pesnika i težnju da istakne jednu njegovu dimenziju.
„Ja sam istakao refleksivnu dimenziju, više nego što je drugi ističu, jer verovatno nije bila previše interesantna, možda zbog toga što nije teatralna nego je zapitana i duboka. Zanimao me je taj duboki Dučić i siguran sam da su oni koji osećaju i znaju šta je svetska poezija mogli da čuju svetskog pesnika. Jer u ovom izboru nema ni jedne pesme koja je ispod najvišeg nivoa, tih dvadesetak pesama koje sam prezentovao po mom su uverenju vrh Dučića. To je Dučić koga ja osećam, to je moj Dučić.“
Izložba o Jovanu Dučiću u Galeriji SANU
© Sputnik / Valentina Bulatović
Zbrisao svoju pesničku mladost
Pored toga što je veliki pesnik, prema Delićevim rečima logičan od početka do kraja, on je i stvaralac veoma surov prema sebi.
„ To je čovek koji je strogom selekcijom prosto zbrisao svoju pesničku mladost, svoje početništvo. Mislim da tu vrstu strogosti nije čak imao ni Andrić. Jer, zamislite da sve što ste napisali do 1901. godine bacite u vodu. Otuda i ona izreka „prvi se Dučići u vodu bacaju“. Kad je pravio prvi izbor 1901. godine, odbacio je dve trećine do tada objavljenih pesama, a onda je, kada je pravio sabrana dela, odbacio i ovu zbirku iz 1901. To je prosto neverovatna strogost.
Za pisca komentara i priređivača „Lirskih polja“, na pitanje u kojim je stihova najsnažniji „njegov Dučić“, kaže da su to oni stihovi koji pokazuju čoveka u svoj nesreći i nemogućnosti da dosegne bogoliko. Ili, kako Dučić kaže: „Jesmo li kao u iskonske sate nalik na tvoje obličje i danas, ako li nismo, kakva tuga za nas, ako li jesmo, kakva beda za te“.
Za pisca komentara i priređivača „Lirskih polja“, na pitanje u kojim je stihova najsnažniji „njegov Dučić“, kaže da su to oni stihovi koji pokazuju čoveka u svoj nesreći i nemogućnosti da dosegne bogoliko. Ili, kako Dučić kaže: „Jesmo li kao u iskonske sate nalik na tvoje obličje i danas, ako li nismo, kakva tuga za nas, ako li jesmo, kakva beda za te“.