Ovako Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, za Sputnjik objašnjava cilj Sporazuma o saradnji ovog muzeja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U osnovi je ideja da se škole i visokoškolske ustanove podstaknu da u obrazovanju učenika i studenata još više ukažu na značaj istorije srpskog naroda i njegovo stradanje.
Istorija stradanja srpskog naroda pred učenicima
„Da bismo znali moramo da učimo, a učimo ne samo u školi, već i u porodici, kroz sistem ustanova kulture i kroz umrežavanje kulture i prosvete. Sve ono što Muzej žrtava genocida radi u oblasti izdavačke, izložbene, filmsko-dokumentarističke i druge delatnosti ima za cilj da podstakne naše sugrađane i sunarodnike da rekreiraju ili da uspostave kulturu sećanja koja će biti zasnovana isključivo na istorijskim činjenicama, a utemeljena u pijetetu, poštovanju i dostojanstvenom sećanju na sve naše stradalnike u čitavom dvadesetom veku“, pojašnjava Ristić.
Već su, kako kaže, dogovoreni i prvi koraci za realizaciju ovog protokola koji podrazumevaju da muzej svoje obrazovne programe i pakete akredituje kod Ministarstva prosvete, da ih ponudi u paketu godišnjih akreditovanih seminara za nastavnike i đake, a da sa druge strane ministarstvo, u skladu sa mogućnostima, muzeju stavi na raspolaganje svoje infrastrukturne i stručne resurse kako bi se ti programi realizovali na najbolji način.
„Svi programi Muzeja žrtava genocida i do sada su bili besplatni, a tako će biti i ubuduće. Uspostavili smo ovu saradnju sa Ministarstvom prosvete, kako bismo naše aktivnosti mogli da realizujemo na čitavoj teritoriji Srbije. U prethodnih nekoliko meseci smo naše obrazovne programe realizovali na Kosovu i Metohiji, u Vranju, Surdulici, Vladičinom Hanu, Kragujevcu, Kraljevu i mnogim drugim mestima širom zemlje. Naravno, vodimo računa i o pandemiji kovida-19 i, u dogovoru sa prosvetnim i zdravstvenim vlastima, programe prilagođavamo formatu koji je u određenom vremenskom intervalu jedino moguć. Tako organizujemo i onlajn sadržaje koji nailaze na veoma dobar ođek i van naše zemlje, a naši sunarodnici širom sveta obogaćuju i stiču nova znanja“, napominje Ristić.
Predavanja, radionice, filmovi, susreti
Budući da su teme kojima se muzej bavi i u naučno-istraživačkom i svakom drugom segmentu veoma delikatne i kompleksne, naglašava Ristić, vodi se računa o tome da svi sadržaji budu prilagođeni uzrastu.
„To znači da imamo jasno odvojene obrazovne programe za đake osnovnog školskog uzrasta, učenike srednjih škola i studente viših škola i visokoškolskih ustanova, a koji podrazumevaju klasična predavanja, radionice, projekcije dokumentarnih filmova, susrete sa preživelim učesnicima Drugog svetskog rata i ratova za jugoslovensko nasleđe, sa potomcima žrtava i potomcima velikana koji su stradali u Prvom ili Drugom svetskom ratu. Na različite načine pokušavamo da koristimo sve savremene metode, pedagoške i tehničko-tehnološke, i da na što efikasniji način prenesemo odgovarajuća znanja i veštine razumevanja prošlosti, kako bismo je dobro poznavali i prepoznali savremene, mimikrirane izazove pred kojima se nalazimo kao društvo i nacija u ovom razdoblju i kako bismo znali odgovore na te izazove. A znanje jeste i treba da bude glavni odgovor i oružje u našim rukama“, kategoričan je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, jedan od programa Muzeja je i dokumentarno-igrani film „Srbija veća od straha: Predavanje o tišini profesora Pavlovića“, koji će premijerno biti prikazan na RTS2 21. oktobra.
„To je prvi dokumentarno-igrani film koji je producirao Muzej žrtava genocida, a posvećen je kragujevačkom krvavom oktobru“, zaključuje Dejan Ristić za Sputnjik.