Gadafija su brutalno ubili pobunjenici koje je podržavao NATO, tokom haosa i građanskih sukoba u koje je zapala Libija. Pobunjenici su uspeli da uhvate Gadafija kada su njegov konvoj pogodili NATO avioni.
Ranjeni Gadafi je potom zlostavljan i mučen, uključujući i seksualno zlostavljanje, pre nego što je ubijen.
Gadafijevo telo potom je prebačeno u Misratu, gde je izloženo kako bi javnost mogla da ga vidi. Potom je sahranjen na nepoznatoj lokaciji u pustinji
Gadafi je ubijen posle više od 40 godina vlasti, tokom koje je uspeo da jedinstvenom održava plemenski podeljenu Libiju, ali i da opstane uprkos sukobima sa nekim od najmoćnijih zemalja Zapada.
Međutim, 2011. godine izbili su veliki sukobi, koji su poslužili kao opravdanje za NATO bombardovanje te zemlje. Pobunjenici su uspeli da zauzmu Tripoli, a potom i da uhvate i ubiju Gadafija.
Libija je potom potonula u podele, građanski rat i sveopšti haos, koji ni do danas nije završen.
Gadafi je na čelo Libije došao 1969. godine, kao pukovnik libijske vojske koja je izvela puč i svrgnula monarha Idriza, kog je podržavao Zapad.
U Libiji je ostao upamćen kao čovek koji nije samo izveo političku, već i socijalnu revoluciju, jer je prihode od naftne industrije koristio za jačanje zdravstva, obrazovanja, vojske, izgradnju stanova i kuća.
Zalagao se za antiimperijalizam i arapsko, a potom i afričko jedinstvo.
Optuživan je za finansiranje terorističkih organizacija i militantnih grupa. Posle terorističkih napada 1986. na aerodromima u Beču i Rimu, te napada na diskoteku u Berlinu, američka administracija optužila je Libiju da je odgovorna za njih. U znak odmazde, SAD su bombardovale Libiju, a u toj akciji poginula je i Gadafijeva ćerka.
Usledilo je zaoštravanje odnosa sa Zapadom, naročito sa SAD, Velikom Britanijom i Izraelom.
Libija je dve godine kasnije optužena da stoji iza obaranja „Pan Amovog“ putničkog aviona kod Lokerbija. Pošto je odbila da izruči optužene za podmetanje bombe u avion, Libija se našla na udaru ekonomskih sankcija i diplomatske izolacije, što je trajalo sve do 1999. godine.
Četiri godine kasnije, Libija je prihvatila odgovornost za Lokerbi, kada počinje otopljavanje odnosa sa Zapadom, prvenstveno sa Italijom i Francuskom, ali i sa SAD.
Međutim, kada je izbila pobuna 2011. godine u Libiji, UN su uspostavile zonu zabrane leta, koju su kontrolisale Britanija, Francuska, SAD i Kanada, a potom i NATO. Avioni tih zemalja faktički su delovali na strani pobunjenika, bombardujući samo vladine snage.
Mnogi analitičari smatrali su da je Gadafi ponovo na udaru Zapada jer se zalagao za samostalnost i jačanje afričkih zemalja, ali i jer je blisko sarađivao sa britanskim i francuskim vlastima, o kojima je znao brojne tajne.