Van der Lajenova je istakla da je „Gasprom“ realizovao dugoročne ugovore sa evropskim partnerima, ali „nije odgovorio na veću potražnju, kao što je to bilo ranije“. Da bi se smanjila zavisnost od uvoza, ona je pozvala na diverzifikaciju dobavljača.
„Ceo svet doživljava visoke cene energije. Međutim, postoji specifičnost situacije u Evropskoj uniji. Previše se oslanjamo na gas, previše zavisimo od njegovog uvoza, što nas čini ranjivim. Moramo diverzifikovati dobavljače, ali najvažnije je da ubrzamo prelazak na čistu energiju“, napisala je ona na Tviteru uoči samita Evropske unije 21. i 22. oktobra u Briselu.
Šefica Evropske komisije pozvala je zemlje EU da „daju brzi odgovor“ svojim građanima, pružajući podršku najugroženijim grupama. Ona je preporučila da zemlje zajednice iz svojih budžeta ponude pomoć najsiromašnijim Evropljanima koji ne mogu da plate račune za struju, pruže ograničenu ciljanu državnu podršku ili smanje poreze vezane za energetiku.
Ona je dodala da Evropska komisija vidi rizike od zatvaranja fabrika na kontinentu zbog rastućih cena energenata.
Kao jedan od uzroka za trenutni skok cena navela je oporavak svetske ekonomije. Međutim, cena „plavog goriva“ povećava i cene električne energije u EU, konstatovala je ona.
Evropsko tržište gasa poslednjih meseci prilično oscilira: početkom avgusta hartijama od vrednosti za isporuke goriva trgovalo se po ceni od 515 dolara, dok su se do kraja septembra one više nego udvostručile, a prošle nedelje na berzi je zabeležen istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara. Zatim je usledio pad – cene su se manjile skoro za polovinu, na ispod hiljadu dolara.
Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.
Svoj komentar o tome zbog čega su evropski potrošači za enormne cene gasa odmah optužili Putina u autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ dala je Ljubinka Milinčić: