„Gasovod je izgrađen. Prva cev je već napunjena gasom. Ostalo je da se završi sertifikacija. Polazim od toga da se lopta nalazi na vratima nemačkog regulatora. Postupak sertifikacije traje četiri meseca. Rok je, kako se navodi, 8. januar“, rekao je Čižov na konferenciji za novinare u međunarodnoj informativnoj agenciji „Rusija sevodnja“.
Prema njegovim rečima, ukoliko nemački regulator završi sa sertifikacijom i ranije, to će biti bolje za evropske potrošače.
Moskva nema veze sa energetskom krizom u EU
Istovremeno, Čižov je istakao da Rusija nema veze sa energetskom krizom u Evropskoj uniji.
„Objektivna je činjenica da je u Evropskoj uniji, rekao bih u Evropi u celini, u toku energetska kriza. Druga je stvar to što Rusija nema direktne veze sa tim“, dodao je.
Kako je rekao, Moskva se ne protivi da isporučuje više gasa Evropi, ali ne kao odgovor na zahteve političara, već potrošača. Međutim, tih zahteva nema, istakao je Čižov.
„Rusija nije protiv toga da daje više, ali za to bi trebalo obratiti se dobavljačima, odnosno 'Gaspromu', pri čemu ne sa govornica parlamenata, niti sa stranica novina, već bi trebalo da se obrate konkretni kupci koji bi izneli određene zahteve po odgovarajućim cenama. A zahteva nema. Zbog čega ih nema? To je sasvim prirodno, jer je sada nivo tržišnih cena kao rezultat preračuna evropskih političara toliko visok da razmišljaju dva puta“, objasnio je.
U EU se ne razgovara o vraćanju zemalja dugoročnim ugovorima kako bi se izbeglo povećanje cena gasa u Evropskoj uniji, konstatovao je Čižov, dodajući da, naprotiv, Evropska komisija vidi izlaz iz sadašnje situacije na potpuno drugačiji način.
Oni koji u svemu vide „ruku Moskve“ ne traže prave razloge trenutne energetske krize, zaključio je stalni predstavnik Rusije pri EU.
O odnosima EU i Amerike: Ne cvetaju im ruže
On se osvrnuo i na odnose EU i Sjedinjenih Američkih Država, ocenivši da u njima trenutno uopšte „ne cvetaju ruže“.
„Ponekad je EU u stanju da generiše sopstvene inicijative. U odnosima EU i SAD uopšte ne cvetaju ruže, čak ni danas, bez obzira na obnovu transatlantske saradnje nakon dolaska na vlast administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena. Imaju probleme i u trgovini, i u mnogim drugim pitanjima“, konstatovao je.
Kao primer diplomata je naveo reakciju Francuske, koju podržava Evropska unija, na nedavni potez SAD prema Australiji.
Australija, SAD i Velika Britanija su 15. septembra sklopile bezbednosni pakt AUKUS, kojim će Kanbera dobiti tehnologiju da izgradi osam podmornica na nuklearni pogon. Australija je nakon ulaska u pakt odustala od kupovine podmornica od Francuske, zbog čega je Pariz optužio Kanberu zbog laži i povukao ambasadore iz Vašingtona i Kanbere.