Ovaj proces, koji je u postupku dobijanja patenta, samo je jedan od brojnih napora koje kompanija ulaže da smanji emisije u lancu vrednosti čelika, u skladu sa opredeljenjem da dostigne ciljeve nulte emisije štetnih gasova do 2050. godine, navodi se u saopštenju.
""Rio Tinto" je tokom protekle dekade osmislio laboratorijski potvrđen proces koji kombinuje korišćenje sirove, održive biomase i mikrotalasne tehnologije za pretvaranje rude gvožđa u metal tokom procesa proizvodnje čelika", navodi kompanija i naglašava da, ako se testovi pokažu uspešnim, postoji mogućnost da ova tehnologija dobije komercijalnu primenu u preradi fino usitnjene gvozdene rude kompanije "Rio Tinto".
"Početni rezultati testiranja ovog novog procesa nas ohrabruju i pokazuju da bi to mogao biti isplativ način proizvodnje niskougljeničnog čelika iz naše gvozdene rude iz regiona Pilbara u Australiji", izjavio je Sajmon Trot, generalni direktor zadužen za poslove sa rudom gvožđa.
"Rio Tinto" u ovom procesu koristi lignoceluloznu biomasu biljnog porekla umesto uglja, prvenstveno kao hemijski reduktor.
Kako se navodi, biomasa se meša sa rudom gvožđa i zagreva kombinacijom gasa koji biomasa oslobađa i mikrotalasa visoke frekvencije koji mogu da se dobiju iz obnovljivih izvora energije.
"Lignocelulozna biomasa obuhvata poljoprivredne nusproizvode (stabljike pšenice, kukuruzovinu, stabljike ječma, otpatke u preradi šećerne trske) i planski gajene useve, koji bi bili održivi izvori za ovaj proces", navodi "Rio Tinto" i dodaje da je važno navesti da se u tom procesu neće koristiti prehrambene namirnice kao što su šećer ili kukuruz, kao i da "Rio Tinto" ne bi koristio izvore biomase koji podrazumevaju seču starih šuma.
Istraživači "Rio Tinta" sarađuju sa multidisciplinarnim timom iz Grupe za inženjerstvo mikrotalasnih procesa Univerziteta u Notingemu na daljem razvoju ovog procesa, preneo je Tanjug.