Malo im NATO Bondstil: Hoće li Pentagon uslišiti želju Prištine za još jednom vojnom bazom

Potrebu za uspostavljanje vojne baze Armend Mehaj je zamenici ministra odbrane SAD Lauri Kuper obrazložio povećanjem bezbednosti i stabilnosti na regionalnom nivou. Prilikom sastanka, kako je prenela prištinska Gazeta ekspres, dogovoreno je i povećano učešće u zajedničkim misijama i vežbama američke vojske i tzv. kosovskih bezbednosnih snaga.

Ovakvi signali koji dolaze iz Prištine malo su realni i ne odražavaju pravu situaciju, saglasni su sagovornici Sputnjika. Iza njih, ukazuje analitičar Miroslav Stojanović, stoji pokušaj da se umire Albanci na Kosovu i uvere da su priče o odlasku Amerikanaca sa ovih prostora samo glasine.

^{Strah od povlačenja Amerike sa Kosova}

Takođe, kaže Stojanović, Priština na ovaj način pokušava da pošalje poruku Beogradu kako ona učvršćuje svoje odnose sa Amerikom, te da je u bezbednosnom smislu sigurnija.

„Sama činjeni da Amerikanci na Kosovu i Metohiji imaju Bondstil, prostorno jednu od najvećih baza u Evropi čiji kapaciteti nisu popunjeni, govori da je ideja o pravljenju nove baze potpuna iluzorna. Ovo je politički trik Prištine jer se nakon haotičnog i dramatičnog povlačenja iz Avganistana pojavila informacija da bi Amerikanci mogli da se povuku i iz Bondsila“, kaže Stojanović.

Stojanović veruje da umesto gradnje novih, predstoji povlačenje Amerikanaca i zatvaranja vojnih baza, čak i iz Evrope. On podseća da je Tramp hteo da za 10.000 vojnika smanji vojne kontigente u Nemačkoj, u bazi Ramštajn, što je Nemačku iznenadilo jer najavi nisu prethodile konsultacije. Istovremeno, to je Nemačka doživela kao vrstu udara jer iako baze Nemcima i politički i ekonomski smetaju, one donose ekonomsku korist.

^{Sledi zatvaranje a ne otvaranje novih vojnih baza}

Takođe, podseća naš sagovornik, poznato je da je u Bagramu bila jedna ogromna američka baza koja je otvorila vrata talibanima u Kabulu. Stojanović veruje da će se trend zatvaranja baza sigurno nastaviti čemu u prilog govori Bajdenova spoljonopolitička agenda u kojoj se on više orjentisao na unutrašnje teme.

„ On je zavetovao sebe, a pitanje koliko će održati reč, da neće vojno intervenisati u drugim državama na svrgavanju režima koji nisu po volji američke diplomatije i administacije. Potrebe za vojnim bazama SAD posebno u nekim delovima sveta gotovo da ne postoje“

O nezglednosti realizacije plana izgradnje vojne baze SAD na Kosovu, po mišljenju generala Božidara Force, govori činjenica da je Armenda Mehaja primio podsekretar odbrane. Taj nivo razgovora, smatra, ne upućuje na ozbiljne namere.

„Ova ponuda je način da Priština pokaže lojalnost i privrženost Americi kako bi ubrzala proces prijema u NATO. Tzv Kosovo zna da su sve socijalističke zemlje koje su primljene u EU morale prvo da uđu u NATO. To je cilj Prištine, a normalna logika nalaže zaključak da ni NATO ni Amerika ponudu o izgradlji druge vojne baze neće prihvatiti jer će voditi računa o tome šta je KFOR na terenu“, ističe Forca-

_{Evropa insistira na sopstvenoj vojci}

Uošte prisustvo američkih vojnika na evropskom tlu, po rečima Stojanovića, posle gašenja SSSR i Varšavskog pakta postalo je apsurdno. U ovom trenutku, dodaje, i NATO postaje anahron, o čemu svedoče rasprave o njegovoj moći koje, kaže i nisu sasvim spontane.

„Evropa pokušava da stvori sopstveni identitet ne samo spoljnopolitički već i bezbednosni i to insistiranjem na formiranju vojske koja bi delovala paralelno sa NATO. Na taj način ona šalje poruku Amerikancima da je harmonija u transatlanstkim odnosima koju su očekivali posle odlaska Trampa izostala. Bajden je iznenadio saveznike u Avganistanu, a sporazum SAD, Velike Britanije i Australije je pokazao da će Amerika voditi sopstvenu politiku, ne konsultujući saveznike što je i uobičavala jedno vreme posle rata i u vreme Hladnog rata“.

U svetlu ovih činjenica, zaključuje Stojanović, priča o pravljenju vojne baze na Kosovu deluje kao čista besmislica.