Oni donose uposlenost ljudi, angažovanje različitih privrednih kapaciteta, rast proizvodnje i BDP-a i punjenje budžeta. A i pitanje je kada bismo ponovo krenuli u taj posao, smatra Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je na to da će svako povećanje cena električne energije uvećati i cene građevinskog materijala, ali i svega drugog, pa tako i inesticionih projekata. To će napraviti mnogo problema pa se, kako je najavio, sagledavaju načini da se privrednicima pomogne.
Šta sa kapitalnim investicijama
U kojoj meri će energetska kriza koja je zahvatila pre svega Evropu, ali se oseća i u većem delu sveta, uticati na kapitalne investicije u Srbiji, pre svega na saobraćajnu infrastrukturu koja je pokretač privrednog rasta? Može li rast cena u građevinarstvu uticati čak i na odustajanje od nekih projekata?
Proletos su već, sa povećanjem privredne aktivnosti, znatno skočile cene građevinskog materijala i u svetu i kod nas i to od 50 do 100 odsto, pa i više nego duplo. Trgovci u Srbiji su još polovinom godine ocenili da takav skok cena za kratko vreme ne pamte od kriznih devedesetih.
Ekonomista Ivan Nikolić za Sputnjik kaže da je u ovom trenutku nezahvalno praviti projekcije. Svi ti projekti su višegodišnji i jako je teško sada planirati troškove kada ne znate ni u narednom tromesečju kakve će biti cene sirovina koje se ugrađuju, ili imputa.
Povećanje cena električne energije uvećaće cene građevinskog materijala, ali i svega drugog, pa tako i inesticionih projekata
© Sputnik / Ilья Naйmušin
/ Po njegovom mišljenju, ovo vreme traži prilagođavanje svih, uz nadu da je reč o privremenom problemu i da neće preći u fenomen koji bi potpuno poremetio način poslovanja kakav smo imali do sada.
Moguće ponovo sagledati planove
„Ali, vrlo je moguće da ako sagledavamo ove posledice koje imamo unazad nekoliko meseci i ako ovi izazovi potraju da bi oni na neki način značili i ponovno sagledavanje svih mogućnosti i vrlo zamašnog investicionog plana do 2025. Dakle, sagledati kapitalne objekte koji bi trebalo da se grade, da bi se možda neki prioriteti izdvojili“, dodaje Nikolić.
Ono što je neizvesno je u kojoj meri bi dodatni rast cena poremetio finansiranje tih projekata. Razlog tome su veliki rizici jer kada ugovarate gradnju projekta koja će trajati tri do pet godina niko ne može da zna šta će biti u tom periodu. A za svaki projekat morate da imate neki finansijski okvir .
„Kada ugovarate projekat, ako recimo uzimate kredit, morate da imate neki plan koliko će to na kraju iznositi, a u ovom trenutku je to jako teško precizno napraviti, jer ima toliko neizvesnosti. Izvođačima je teško da znaju mogu li da isporuče objekat u nekom roku po nekoj ceni, a da se u međuvremenu toliko poremete parametri što bi firme teralo u gubitke i projekat učinilo neizvodljivim“, napominje naš sagovornik.
Skuplje bi bilo da stanu radovi
Rodić je, međutim, uveren da uprkos svemu gradnju važnih soabraćajnica projekata ne bi trebalo odlagati.
Kod izgradnje višegodišnjih projekata
kakva je obnova železnice sa visokim skokom cena nezahvalno je praviti projekcije
CC0 / piksabej /
„Moraju da se rade kada smo u to već krenuli. Najopasnije bi sada bilo da se stane, jer bi to bilo daleko skuplje nego da se nastave radovi. Ali mora da se sedne da se pregovara sa onima kojima to osim nama najviše treba - Evropljanima i Kinezima zbog njihovih luka u Grčkoj odakle će da vuku robu za Evropu preko Srbije”, izričit je sagovornik Sputnjika sa velikim iskustvom u realizaciji građevinskih projekata, posebno na ruskom tržištu.
On, međutim, upozorava na to da bi država kao najveći investitor, trebalo da ima „debelu“ kontrolu nad tim kako se troše pare, da oni koji su u nadzoru vode računa o tome kako se kalkulišu poskupljenja građevinskog materijala. Ne može, kaže on, neko ko je uzeo avans za nabavku materijala ukalkulisati skuplju cenu kakva nije bila kada su novac dobili. Država, kako ističe, mora da povede računa i ne bi smela da dozvoli „lov u mutnom“.
Tek sada kreće
I ranije je, kako ističe, bilo poskupljenja građevinskog materijala usred radova, pa ova situacija nije novost.
Rodić smatra da je ipak dobra okolnost to što se gotovo sve od građevinskog materijala proizvodi u našoj zemlji. On smatra da bi naša građevinska industrija sada mogla da računa sa manjim korekcijama zbog poskupljenja struje i gasa i po njegovoj oceni sada su verovatno najskuplji radnici koji su deficitarni. Kranista, kako kaže, neće da radi bez 3000 evra mesečno, a fizički radnici traže između 80.000 i 100.000 dinara za platu.
Zaključujući da o povlačenju iz nekih projakata ne bi trebalo razmišljati, Rodić ističe da imamo mnogo toga da radimo. I puteve i pruge. Tek sada kreće, dodaje on za Sputnjik.