Prošle nedelje u Zvečanu na Severu Kosova i Metohije pucnjima na Srećka Sofronijevića kao da je simbolično izvršena generalna proba za neko spolja izrežirano „Srpsko proleće“, koje u ovom slučaju ne bi predstavljalo samo obračun sa Beogradom i Banjalukom, već i sa crvenim linijama srpske politike pod pretnjom novih 17. martova, sukoba i progona.
To ne bi bilo „Proleće“ za smenu lidera, jer su i to više puta pokušali sa Srbima bez efekta, već za prelom u srpskim mozgovima, za kapitulaciju.
Sprema li se „Srpsko proleće“
Amerika i Velika Britanija, zvaničnim saopštenjima putem svojih ambasada u Prištini, brutalno i bez diplomatskih obzira i ustezanja stali su uz naoružane pripadnike ROSU, koji su bezglavo rešetali nenaoružan narod na Severu KiM.
Tako su poslali jasnu poruku da će čak i ubijeni Srbi ubuduće biti krivi ukoliko ne pristanu na još jednu nasilnu, jednostranu i nigde dogovorenu okupaciju njihovih gradova, opština, sela, manastira.
Rafali na Srbe od sada se ponovo, otvoreno i zvanično tumače kao — primena vladavine prava, poštovanje vlasti, evroatlanskih standarda i univerzalnih vrednosti moderne civilizacije.
Hoće li Hil jesti ćevape?
Teško je baš uvek poverovati u slučajnosti, ali eto, desilo se da je u istoj nedelji kad su Albanci repetirali na Srbe, Džozef Bajden odredio Kristofera Hila da bude novi američki ambasador u Beogradu.
Holbrukova desna ruka, pripadnik njegove buldožer diplomatije koja je devedesetih odigrala ključnu ulogu u pripremi bombardovanja SRJ, stiže ponovo na lice mesta.
Samo po sebi, imenovanje je jasna poruka Srbiji, pošto je izvesno da Bela kuća ne šalje Hila da, poput njegovog prethodnika, degustira ćevape, crevca i uštipke, već mu je u fasciklu spremila potpuno drugačiji politički „jelovnik“.
Sve glasnije i sa sve zvaničnijih mesta može se čuti i da postoji plan za definitivni napad na samo postojanje Republike Srpske.
Američki izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar već je najavio sankcije Miloradu Dodiku, a dobro obavešteni izvori već šapuću da se uveliko sprema neka vrsta „obojene revolucije“ u Banjaluci (kojoj je opet cilj promena suštinske politike, a ne političara), ako se vrh Srpske ubrzo „ne opameti“.
Isti Eskobar, kome je očigledno u opisu radnog mesta da pretnjama uteruje strah, u petak je u Budvi poslao jasnu poruku i, kako je rekao, „prosrpskim“ i „proruskim“ snagama u Crnoj Gori. Grubo se umešavši u unutrašnja pitanja te države, praktično je najavio „izolaciju“ za sve delove vlasti koji budu „neposlušni“. I tu je cilj da Srbi, a ne „prosrpske snage“ kako ih naziva Amerikanac, odustanu od politike na kojoj su dobili glasove.
Tako, nova-stara američka frontalna strategija protiv nepotčinjenih delova Balkana poprima svoju zaokruženu fizionomiju. Kao da se sve sprema za konačan „prolećni“ napad.
Važan susret u novembru
Zato je, u ovoj nedelji, na poseban način odjeknula i Sputnjikova ekskluzivna vest da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić 25. novembra u Moskvi razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Kako je već najavljeno, glavne teme će biti cena gasa za Srbiju, ali i dramatična faza u koju ponovo ulazi kosovski proces. Zbog podrške koju Republika Srpska ima u Moskvi, nije isključeno i da vruća bosanska tema bude na stolu između dva predsednika.
Rusija je protekle nedelje žestoko osudila napad na Srbe u Zvečanu i licemerje zapadnih igrača na KiM, a suprotstavili su se otvoreno unitarizaciji Bosne i Hercegovine.
Karte su, dakle, otvorene, a pozicije jasne.
Očekuje se da u Srbiji zbog ruskog gasa bude topla zima, ali onda dolazi proleće. Neki očigledno priželjkuju „Srpsko proleće“ po zapadnim notama.
Sreća u nesreći je što smo u dimu Zvečana potpuno videli šta se sprema. A i što ove sezone 2021— 2022. ipak imamo i moćne saveznike.