Rusija udvostručila broj brodova u svetskim okeanima

Broj je značajno povećan u poređenju na proleće ove godine — 9. maja je Ministarstvo odbrane saopštilo da se u svetskim okeanima nalazi više od 60 ruskih brodova i drugih plovila, a ovo povećanje, kako ocenjuje ruski vojni ekspert, pukovnik u penziji Viktor Litovkin, govori o aktivnosti ruske flote.

„Naši brodovi ne stoje u lukama beskorisno trošeći svoja tehnička sredstva, već izlaze na more. Naši mornari i oficiri obavljaju razne zadatke — kontrolišu trgovačke puteve, nalaze se na borbenim položajima u određenim područjima. Naša flota deluje, vrši borbenu službu u najtežim uslovima svetskog okeana. Borbeni brodovi, zajedno sa brodovima za podršku, izvršavaju svoje misije u Atlantiku, Tihom okeanu, Indijskom okeanu i na Arktiku. Naši mornari obavljaju borbene zadatke na najvišem nivou“, kaže Litovkin.

Ekspert ocenjuje da je to što je broj ratnih brodova u svetskim okeanima gotovo udvostručen „veoma dobar pokazatelj“.

„Morate shvatiti da je to nakon razornih devedesetih, kada smo praktično uništili većinu brodova namenjenih svetskim okeanima, ovo vrlo dobra brojka“, rekao Litovkin.

Ruska Vojno-morska flota ove godine obeležava 325 godina postojanja, a vojni stručnjaci ističu da ruska mornarica nastavlja da se nadograđuje, modernizujući svoje brodove, tehnologiju naoružanja i mogućnosti infrastrukture.

Ruske flote — Baltička, Severna, Pacifička, Crnomorska i Kaspijska — imaju sve što je potrebno za zaštitu nacionalnih interesa, a stručnjaci napominju da ruska mornarica stalno jača svoje sposobnosti. Tome u prilog ide i činjenica da je ruski predsednik Vladimir Putin još 2018. godine odobrio Državni program naoružanja za period od 2018. do 2027, nakon čega je obelodanjeno da će u okviru tog programa ruska flota dobiti preko 180 brodova i plovila.

Jačanje mornarice novim brodovima aktuelno je i ove godine. Vladimir Pospelov, član odbora Vojno-industrijske komisije pri Vladi RF, rekao je u maju da će ruska flota ove godine dobiti oko 40 brodova i pomoćnih plovila različitih klasa. On je precizirao da je reč o brodovima klase fregata i korveta, a takođe i o dizel-električnim podmornicama projekta 636.3, kao i o malim raketnim brodovima, patrolnim čamcima i pomoćnim brodovima.

Osim toga, očekuje se da će prvi serijski nuklearni podvodni strateški nosač raketa modernizovanog projekta „Borej-A“ — „Knez Oleg“ biti prebačen u rusku mornaricu do kraja ove godine, kao i prva serijska podmornica projekat „Jasenj-M“ — "Novosibirsk“.

Trenutno se u sastavu flote nalaze tri „Boreja“ — „Jurij Dolgoruki“, „Aleksandar Nevski“ i „Vladimir Monomah“, kao i prva podmornica, izgrađena na poboljšanom projektu 955A („Borej-A“) — „Knez Vladimir“. Ovakvih podmornica će biti izgrađeno ukupno deset. Pored toga, trenutno se radi na još četiri nuklearne podmornice projekta „Jasenj-M“ — „Krasnojarsk“, „Arhangelsk“, „Perm“ i „Uljanovsk“. „Vladivostok“ i „Voronjež“ su prošle godine tek počeli da se grade i biće predati vojsci 2027—2028. godine.

Eksperti ističu da posebnu pažnju zaslužuju raketna krstarica „Admiral Nahimov“, na koju će biti instalirane hipersonične rakete „Cirkon“, nuklearne podmornice projekta „Borej“ i jedinstvena podmornica „Belgorod“, naoružana bespilotnim torpedima „Posejdon“.

Vojni eksperti ocenjuju da takve tehnologije čine rusku flotu još moćnijom i efikasnijom, što značajno povećava njenu sposobnost u rešavanju složenih borbenih zadataka. Osim toga, obnova ruske flote ide u različitim pravcima — mornarica ne samo da jača dobijanjem novih brodova, već i aviona, sistema PVO. Paralelno sa tim gradi se i infrastruktura — pristaništa i baze, a redovno se sprovode i vojne vežbe, čime se poboljšava borbena obučenost posada.

Eksperti ističu da se danas ne može zanemariti nijedan element jačanja bezbednosti države, napominjući istovremeno da je mornarica u vrlo tesnoj vezi i sa drugim rodovima oružanih snaga. Flota pobeđuje zajedno sa obalskim snagama — sa strateškim raketnim snagama, frontovskom avijacijom i avijacijom dugog dometa.

Efikasnost pomorskih snaga važan je pokazatelj razvoja zemlje, a po tehničkoj opremljenosti i sposobnosti za rešavanje borbenih zadataka ruska mornarica prevazilazi mnoge svetske pomorske snage.

Rusija, koja je započela poseban put razvoja flote, pored stvaranja novih ratnih brodova, posebno se oslanja na visokoprecizno i hiperzvučno raketno oružje kao što su „Kalibar“, „Oniks“, „Cirkon“ i drugi.

Osim toga, nedavno se u ruskim medijima pojavila i informacija o stvaranju nove formacije — Arktičke flote, mada nema zvanične potvrde o takvim planovima. Razlog za to je, kako su naveli neimenovani izvori, osiguranje bezbednosti Severnog morskog puta i arktičke obale, koja je trenutno u zoni odgovornosti Severne i Pacifičke flote. Međutim, Severna flota je početkom ove godine dobila status vojnog okruga s ciljem rešavanja zadataka u arktičkoj zoni, pa je jasno da trenutno nije potrebno stvarati dodatnu strukturu, s obzirom da je snaga ove flote i trenutna vojna infrastruktura dovoljna za obezbeđivanje ruskih nacionalnih interesa u arktičkoj zoni i za zaštitu Severnog morskog puta.

Ankete pokazuju da ogromna većina Rusa — čak 84 odsto njih — smatra da je ruska mornarica sposobna da zaštiti pomorske granice Rusije u slučaju stvarne vojne pretnje. Ističe se da je broj onih koji su uvereni u snagu ruske mornarice značajno porastao u poslednjih 16 godina, s obzirom da je 2005. takav stav imalo 70 odsto građana.