Sjedinjene Države i Grčka potpisale su u četvrtak amandman na svoj postojeći sporazum o međusobnoj odbrani koji omogućava američkim snagama da treniraju i deluju sa više lokacija u mediteranskoj zemlji.
Strateško pozicioniranje
Napetosti između Turske i Grčke su u porastu usled borbe oko prevlasti za pomorski i vazdušni prostor.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs, komentarišući obnovljeni sporazum, rekao je da Vašington podržava napore za deeskalaciju tenzija u istočnom Mediteranu.
Međutim, neki analitičari smatraju da Vašington ima drugačije težnje.
„Moguće je da Sjedinjene Države žele da izvrše pritisak na Tursku da bude kooperativniji domaćin američkim bazama, mada bi to moglo da izazove negativne efekte i natera Tursku i Rusiju da pojačaju saradnju“, rekao je za Sputnjik nezavisni analitičar iz Centra za mir i slobodu Ivan Eland.
On je istakao da, osim pritiska na Tursku, sporazum Americi pruža i mogućnost da sledi druge strateške ciljeve.
„Grčka se nalazi relativno blizu Persijskog zaliva i delova Bliskog istoka, a odatle bi američke snage mogle operisati u akcijama za snabdevanje zalihama nafte“, rekao je Eland.
Potpredsednik Evroazijskog centra Erl Rasmusen primetio je da ovaj potez dolazi nakon što je Turska više puta pokazala neslaganje sa Grčkom oko istraživanja energetskih resursa u regionu.
„Stoga, takav odnos sa SAD pruža određenu sigurnost Grčkoj“, rekao je Rasmusen za Sputnjik.
Rasmusen je naveo da sporazum osigurava Americi stalnije i raznovrsnije prisustvo koje bi poboljšalo pristup Africi, kao i Bliskom istoku.
„Zaliv Suda na Kritu, a sada i trajnije uključivanje upotrebe luke Aleksandrupoli, i F-16 u vazduhoplovnoj bazi Larisa pružaju značajno povećano prisustvo u mediteranskom regionu", rekao je on.
Rasmusen je istakao da bi sporazum Grčke i SAD trebalo shvatiti i kao pokušaj Bajdenove administracije da poveća prisustvo i kredibilitet u tom regionu nakon poniženja u Avganistanu, smanjenog uticaja u Iraku i Siriji i nedavnog odbrambenog pakta između Francuske i Grčke.
Mešoviti savezi mogu oslabiti NATO
Međutim, istoričar i politički komentator Dan Lazare upozorio je da su se širenjem vojnog prisustva u Grčkoj Sjedinjene Države mnogo više zaplele u rivalstva izuzetno komplikovanog regiona.
„Dosadašnji odgovor SAD bio je na strani Grčke protiv Turske, a Turske protiv Rusije i Irana“, rekao je Lazare.
„Amerikanci su na strani Jermenije zbog velike jermenske dijaspore u SAD, ali ne dopada im se činjenica da su dva glavna jermenska saveznika u regionu Rusija i Iran“, navodi on.
Bajden jača vojno partnerstvo Amerike sa Grčkom, ali je takođe odobrio Turskoj kupovinu F-16 vrednih šest milijardi dolara od kompanije „Lokid Martin“, primetio je.
„Vašington se protivi Turskoj, osim kada to ne čini, i podržava Grčku osim kada stane na put širim strateškim interesima. Ideja je da svi izlude“, rekao je ironično Lazare.
Dugoročno, Lazare veruje da će uspostavljanje novih saveza dodatno oslabiti NATO savez.
„Kada unesete nedavni sporazum AUKUS (Australija – Velika Britanija – SAD), jasno je da se NATO razbija po više linija“, rekao je on.
U međuvremenu, dodao je Lazare, Francuska i Nemačka bile su u zavadi sa kolegama članicama NATO-a u istočnoj Evropi, dok su Sjedinjene Države sve više zaokupljene svojim anglo-američkim savezom protiv Kine,