Još jedna specifičnost „kilvera“ je to što su meta napada obično državne ustanove ili preduzeća koja utiču na živote mnogih, kao što su bolnice, vodovodi, termoelektrane...
Svirepi „kilver“ napad
Koristeći uobičajene hakerske metode, poput socijalnog inženjeringa, napadači zaposedaju informacione sisteme tih institucija, koji kontrolišu rad njihovih postrojenja. Sve što u sebi ima procesor može da bude napadnuto, od uređaja koji kontrolišu rad veštačkih pluća ili stimulišu rad srca do onih kojima se reguliše temperatura u stanu ili zalivanje travnjaka.
„Ako znamo da praktično u svakom automobilu danas imamo mali računar, jasno je da i on može biti meta napada. Takav napad može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta ili čak smrti, ako se nekome uključi pogrešna terapija ili isključi dovod kiseonika. Povećanje napona na nekom uređaju može izazvati požar i prouzrokovati žrtve, povrede i najrazličitije posledice po ljude i sisteme“, predočava stručnjak za sajber-bezbednost Goran Kunjadić.
U februaru ove godine, haker je pokušao da zatruje sistem za preradu vode na Floridi.
© Depositphotos.com / Stokkete
On podseća da je početkom godine haker pokušao da zatruje sistem za preradu vode na Floridi:
„Sistem prečišćuje vodu, dodaje hemikalije koje neutrališe bakterije u vodi. Ako preuzmete kontrolu nad sistemom, možete da povećate količinu tih hemikalija, recimo, znamo da se voda hloriše, i otrujete ljude vodom“.
Motivi hakera – ideološki
Motiv za izvođenje „kilvera“ obično nije novac, već ideologija, bila ona politička, religijska ili neka druga, zbog čega ti napadi mogu da budu i teroristički akti.
„Koliko je to opasno zavisi od zlobe ljudi koji to rade. Oni mogu da urade bilo šta. Mogu da uđu u sistem koji kontroliše železnički sabraćaj i da pomeranjem signala izazovu sudar vozova i žrtve. To što se radi je vrlo svirepo, pogotovo u bolnicama, gde su nemoćni i nedužni ljudi, koji ničim nisu zaslužili da postanu žrtve takvih napada“, napominje Kunjadić za „Sputnjik“.
Kako bi se odbranili od „kilvera“, ustanove i preduzeća moraju da preduzmu sve savremene metode zaštite sistema, pogotovo ako do sada nisu mnogo pažnje posvetili sajber-bezbednosti.
„Sve mere najvišeg stepena bezbednosti moraju biti preduzete na specifičnim računarima koji kontrolišu postrojenja bilo kog tipa, u bolnicama, fabrikama, elektranama, vodovodima... Oni najstrože moraju biti zaštićeni, kako u fizičkom, tako i u sajber smislu. Protivterorističke službe trebalo bi da uzmu u obzir i ovakvu vrstu terorizma“, zaključuje Kunjadić.